Neobična i lepa, veoma strasne prirode, Nora Barnakl (barnacle – nešto čega se nije lako otarasiti, a biografi su to često prevodili kao doživotna veza), kćerka pekara iz Galovej sitija napustila je rodni grad nekoliko meseci pre nego što će upoznati Džemsa Džojsa (James Joyce), zbog razmirica u porodici, i došla u Dablin da radi kao sobarica u Finovom hotelu. Na prvi sastanak koji joj je Džojs zakazao nije došla. Njihova prepiska počela je potom, Džojsovim pismom od 15. juna 1904. godine, a 16. juna započela je ljubavna veza koja će trajati do kraja njihovih života. 16. jun je i datum za koji će Džojs vezati događaje opisane na nekoliko stotina strana u romanu “Uliks” (Ulysses). Tako je Nora Barnakl postala muza čiji je prvi susret s umetnikom bio ovekovečen delom neprolazne vrednosti. Ona ga je inspirisala i na druge načine: u prepisci koja je značajna koliko i prepiska sa Jejtsom, Paundom, Eliotom ili Ibzenom; u romanu, prvom Džojsovom romanu, “Portret umetnika u mladosti” (A Portrait of the Artist as a Young Man), 1914. koji završava parafrazirajući jedno pismo Nori iz 1912. Završetak “Mrtvih” (The Dead) inspirisan je jednom baladom koju je Nora pevala; deo atmosfere ovih pisama, aluzije i direktne insinuacije na ondašnje ličnosti javnog i društvenog života, slobodan izraz i zahvatanje u tabuirane teme seksa i ljubavi (ne zaboravimo, početak je 20. veka) – sve to nalazimo u Džojsovoj knjizi pripovedaka “Dablinci” (Dubliners), koja upravo zbog toga nije dugo mogla biti ni objavljena. Savremenici su u Moli Blum, glavnoj junakinji “Uliksa” prepoznavali Noru, ali ona je mrzela da je porede sa njom.
Ali, šta je to čime je Nora fascinirala tada dvadestdvogodišnjeg Džojsa, koji je, poput Iraca toga doba, voleo da izjavljuje kako je žena stvorenje koje masturbira jednom dnevno, prazni creva jednom nedeljno, ima menstruaciju jednom mesečno i porađa se jednom godišnje?! Skoro neobrazovana, bez ikakvog interesovanja za književnost, visoka, tamnocrvene kose, drska provincijalka, ono što, možda, ne bez predrasuda, smatramo tipičnom Irkinjom – toliko je opčinila mladog pisca isto tako drsko uverenog da će njegovo ime biti sinonim za Irsku, da se nikada više nisu rastajali. Džojsovi biografi je opisuju kao pronicljivu, duhovitu, oštrog jezika, samosvesnu i bez ikakvih kompleksa. Izgledalo je kao da je on stalno morao da je podseća na svoju ljubav i strast, i radio je to neprekidno, koristeći krajnje eksplicitne, čak vulgarne izraze, pa ipak, mnogo godina kasnije u pismu prijateljici, Nora je napisala: “Ne možeš ni da zamisliš kako mi je bilo kada sam se iznenada obrela u životu tog čoveka!”
Džojs je mnogo pio i ponašao se destruktivno, imao je samo jednu ambiciju – da bude pisac, i to pisac koji će opisati Irsku koju je istovremeno voleo i mrzeo. Pred smrt je rekao: “Kad umrem i otvore mi telo naći će Dablin istetoviran na mom srcu!” Odbijao je crkvu i religiju. Odmah na početku veze napustili su Dablin, nije joj obećavao da će je oženiti niti materijalnu sigurnost, čak je od nje pozajmljivao novac. Njihova veza nije bila intelektualna, često nije razumela to što on govori, nije u njemu videla genija, ali, ceo život, ona ga je tvrdoglavo i gotovo mazohistički pratila i podržavala.
Norin značaj najbolje se može uočiti u pismima koja joj je Džojs pisao. Do danas su pronađena 64, nastala u periodu od 1904. do 1912. U celini su objavljena 1975. Kritičari kažu da ta pisma otkrivaju pisca beskompromisne umetničke pornografije. Puna su introspektivnih izjava o ličnoj seksualnosti i čak i današnjem čitaocu izgledaju skandalozno. Nora je uživala u njegovim bezobrazlucima i uzvraćala mu istom merom. Ta pisma ne samo da opisuju rađanje jedne ljubavi , njen puni intenzitet i nagoveštaj smirivanja burnih strasti, nego daju potpune portrete ovih ljudi i onu, gotovo dalijevsku atmosferu, pre Dalija, koju je Džojs stvorio oko voljene žene.
Nedavno je jedno od tih pisama iz 1909. prodato za 240,800 funti na aukciji u Londonu. Sadrži izraze poput “moja draga lopužice” i “moja bludnice zapanjujućih očiju”.
2000. godine, snimljen je film “Nora” koji govori o životu Nore Barnakl i Džejmsa Džojsa.
Uroš Pajović voli lepe stvari i lepe ljude. Pogled na svet i odnos prema drugima deli sa dr Hausom. “I am not settling for anything less than everything.”