U sledećoj sobi 316 nailzaimo na Gogena koji je zauvek u senci Van Goga, čiji je bio saradnik – za njihov odnos vezana je priča o tome kako je Vinsent posle žestoke svađe sa Gogenom sebi odsekao uvo brijačem i posle toga se više nikada nisu videli. Gogen je do trideset pete bio uspešan biznismen, a zatim je pronašao svoj put do umetnosti, posvetivši se potpuno (ostavio je porodicu) onome što mu je do tada bilo hobi. Otišao je u Francusku Polineziju, da izbegne veštačku i dekadentnu evropsku civilizaciju i pronašao svoj slikarski motiv i jedinstven izraz, koji ilustruje Tahićanska pastorala. Gogen je upadljivo nehajan prema perspektivi i potpuno eliminiše suptilne gradacije u boji, odbacujući jednim potezom dva među najcenjenijim princima umetnosti renesanse.
Ermitaž poseduje zadivljujuću kolekciju Matisovih radova – skoro četrdeset dela izloženo je u sobama od 343 – 345. Ples i Muzika sa paganskim crvenim figurama, Arapska kuća kafe, Crvena soba – Matisova jedinstvena upotreba boje i oblika oformila je nov umetnički jezik. Dva ključna dela Matisovog umetničkog izraza – Ples crvenih figura i sličnu Muziku naručio je Sergej Ščukov, najpoznatiji ruski kolekcionar francuske umetnosti, kome Ermitaž mnogo duguje, a dve godine pre početka ovih radova, Matis je napisao: “Ono što mene najviše zanima nije ni mrtvo ni pejzaž, nego ljudska figura. To je ono što mi najbolje dozvoljava da izrazim svoju religioznu strast prema životu.” Ta strast je vidljiva u Plesu u ritmičnom krugu intenzivne crveno naradžaste boje, sa pozadinom ravne, hladne i zelene zemlje i intenzivno plavog neba, ujedinjujući ljudsko, nebesko i zemaljsko. Ne postoji suvišna linija ili emocija u ovom moćnom delu koje se smatra ključnom tačkom u Matisovoj karijeri i razvoju moderne umetnosti.
