Da li sam srećna što sam deo društva koje ne zna za kvalitet? Ne, nisam, ali tešim se – u muzici je spas, stoga možda nekoga i probudim ovim tekstom… a možda i ne.
Kada se prisetimo kvalitetne muzike koju smo slušali kao klinci, ponekad mi zasuze oči. Možda nekome zvuči smešno, ali sam sigurna da ćete se složiti sa mnom da na današnjoj muzičkoj sceni ima više onih zbog kojih bi zaista plakali od smeha nego od radosti slušanja njihove muzike. Šta mislite ko je za to kriv? Da li postoje krivci ili je jednostavno 21. vek, vreme šunda i kiča, zamenilo prave vrednosti? Muzika zbog koje se ponekad osećam setno jeste muzika uz koje su mnoge generacije odrastale, kao što su Vampiri, Tapovci, Dr Igi i još mnogi drugi, čijih se tekstova pesama sećamo i dan-danas. “Kako se prave bebe”, “Pekara”, “Oči boje duge” – sve su to nazivi koji nas vraćaju u jedan drugačiji i bezbrižniji period. Kako je vreme od devedesetih odmicalo, pojavljivali su se razni pravci u muzici, a na našoj domaćoj sceni najveću popularnost je od tada stekao takozvani turbofolk i istu zadržao do današnjih dana. Kako to pojasniti današnjoj omladini koji pevaju tekstove “Napravi mi sina pod svetlima kazina”, “Bunda od nerca”, “Aspirin” i mnoge druge banalne nazive koje moja generacija osamdesetih ne može da razume, ma koliko se trudila da shvati poentu svih tih “poučnih” tekstova.
Odrastala sam, kao što sam već i napisala, uz Tapovce, Vampire, EKV, Prodigy, takoreći uz raznovrsnu muziku. Ono što imam da poručim mlađim generacijama jeste da ako bi otišli na prarok svirku imali bi šta da čuju i nauče, zavole kvalitet i požele možda nešto drugačije od “Glavobolja od vina”. Moja zabrinutost ponekad dolazi do tih razmera da postavljam pitanja mlađim od sebe – šta je to što im se dopada u tim ritmovima turbofolka, a njihovi odgovori su identični: “Ma, opušteno je, i ne razmišljaš kada popiješ.” E, u tome i jeste problem – ne razmišljaš. Muzika treba da se voli, da se oseća, a pre svega razume, od note do note, od reči do reči koja je čini. Nisam ovim htela nikoga da uvredim, naprotiv, htela sam da ukažem, ukoliko je to moguće. Postoji mnogo muzičkih pravaca koji oplemenjuju duh i telo, koji vas oslobađaju od stresa dok uživate, ali postoje i oni koji vas zaista uvode u drugačije svetove. Stoga, ukoliko niste imali prilike, mlađa generacijo, mislim da je vreme da se sa pravim vrednostima upoznate.
Alex Anđelković – Zaljubljenik u umetnost, kad god ima priliku želi da podeli svoje impresije sa drugima, da zaintrigira druge da je makar malo zavole. Umetnost – “Čaroban svet” – njena definicija.
