Zahvalna si joj što je uvek bila tu kad si plakala i što je umela i da te pusti da se isplačeš i da te uteši i umiri. I što si uvek pronalazila prave reči da te podignu i ohrabre kad se loše osećaš i ne znaš šta da radiš. Što je uvek bila spremna da sa tobom iz suza pređe u smeh i obrnuto. Što je uvek pažljivo slušala i sa tobom razmatrala tvoje dileme i odluke i što te je puno puta navela da nešto bolje shvatiš, sprečila da ne prenagliš, podstakla i ohrabrila te da posegneš za onim što želiš.
Zahvali joj za pijane i mamurne trentuke koje ste provele zajedno, blamove koje ste zajedno preživele i zbog kojih vam je uvek smešno kad ih se setite, za dane koje ste provodile zajedno razvlačeći se, pijući kafe, ne radeći ništa, smejući se i ogovorajući. Što je deo tvojih najboljih sećanja.
Što si uvek osećala da ste povezane i kada ste bile odvojene i niste se viđale. Što ste uvek mogle da nastavite, kao da ste juče poslednji put razgovarale, iako se niste videle godinu dana. Što ste uvek bile dobrodošle kad se vratite, pojavite, banete. Što ste uvek videle radost i osmeh na licu svoje prijateljice kad joj dolazite u susret.
