Psiholozi izdvajaju tri osnovna tipa komunikacije, u koje spada najveći broj ljudi, a to su vizuelni, auditivni i kinestetički tip. Dobro je da znaš kom tipu pripradaš i da prepoznaš tip komunikacije svog sagovornika, da bi postigla bolje razumevanje.
Način komunikacije je zapravo način percepcije – ono kako vidimo, doživljavamo i shvatamo svet oko sebe, kako primamo i obrađujemo utiske, određuje to i kako ćemo ih razmenjivati. Koliko različito doživljavamo realnost, najjasnije je kad se nađemo u situaciji u kojoj druga osoba opisuje neku scenu ili događaj kojoj ste zajedno prisustvovali, ili učestvovali – njen doživljaj je ponekad potpuno različit od tvog, toliko da počneš da sumnjaš u sebe i zapitaš se šta bi rekla neka treća osoba, koliko bi njena verzija bila različita, od vaše dve. A radi se o tome na koji način je neko prikupio i obradio informacije iz neposredne situacije, šta je zapazio, a šta nije, iz kog ugla posmatra stvari, kako tumači ono što se dogodilo i koliko ga je to emotivno i intelektualno angažovalo.
Vizuelni tip, kome pripada najveći broj ljudi (oko 45 procenata), odlikuje se brzim govorom – misli naviru, reči prestižu jedna drugu, osoba živo gestikulira (pokreće ruke u predelu grudi). Dok vode razgovor, oni takođe uočavaju i sve oko sebe, ono što se dešava okolo stalno im skreće pažnju, a kad razmišljaju o onome što će reći, gledaju na gore, kao da pregledaju i biraju slike koje treba da opišu. Vizuelni tipovi zaista razmišljaju u slikama, oni će svoja osećanja i stavove često opisivati metaforično, sa puno detalja, kao da pokušavaju da prenesu atmosferu i boje neke posebno tmurne, ili vedre, ili uznemirujuće slike, koju oni jasno vide pred svojim duhovnim okom.
