Auditivnom tipu pripada petnaestak procenata ljudi – oni slušaju i osluškuju, lako im je da uče slušajući predavanja, vole da im se čita, više nego da sami čitaju, a kad govore to čine u ritmu nabrajanja. Kod njih sve ima ritam, redosled, pauze i prelaze, a vrlo često prate svoj unutrašnji ritam pokretima ruku i nogu, ili celog tela. Kad razgovaraju, glava im je obično nagnuta u stranu, kao da osluškuju, a govore bogatim tonom, sa širokim rasponom glasa. Smeta im buka, naročito u radnom okruženju – ne mogu da se “isključe” iz galame i žamora.
Kinestetičkom tipu priprada ostatak ljudi, a to su oni koji informacije primaju i obrađuju iskustveno. Ne mogu brzo da donesu odluku, potrebno im je vreme za razmišljanje i procenu, dok pokušavaju da zamisle neku situaciju i moguće ishode. Oni govore sporo i odmeravaju svaku reč, ton im je ujednačen i ponekad je teško odagnati pospanost i dosadu kad pričaju (naročito ako drže neko predavanje i treba ih budno pratiti). Najteže će se razumeti vizuelni (brz, slikovit, intenzivan) i kinestetički (spor, odmeren, opširan) tip. Vizuelni tip prosto neće imati strpljenja za sagovornika kinestetičkog tipa, dok će on biti ljut što ga prekidaju i požuruju. Kada vam je važno ono što oni misle, ili treba da odluče, postavljajte im pitanja, ali ih ne požurujte. Ako kažete “samo polako, nigde ne žurimo” to će im pomoći da se osećaju komotnije, jer oni ne funkcionišu dobro pod pritiskom.
Izvor fotografija: instagram.com/LeonieHanne
Brankica Milošević
