Leži ona u krevetu i gleda osamnaesti put zaredom čuvenu scenu iz britanske serije “Gordost i predrasude” (Pride and Prejudice). Gospodin Darsi (Mr. Darcy), glumac Kolin Fert (Colin Firth), izlazi iz jezera. Na njemu je bela, mokra, prilepljena košulja. Temeljno proučavanje te scene je samo prvi deo njenog studioznog pristupa “književnoj građi”. Već je preko dvadeset puta odgledala i filmsku verziju u kojoj mister Darsija glumi Metju Mekfejden (Matthew Macfadyen). Stiče se utisak da senzitivni Metju ležerno raskopčanog kaputa hoda pravo ka gledateljki, osvetljen prvim zracima izlazećeg sunca.
Ona je prilično emotivno stabilna, ali to ne znači da je uvek “iznad situacije”. Zbog priče koju treba da napiše povodom osmomartovske proslave na gradskom nivou, mora hladne glave da razmisli pre donošenja konačnog zaključka. Kome dati prednost? Vlažnom Darsiju, zatečenom, i zbunjenom na njegovom sopstvenom posedu, ili suvom Darsiju, koji hoda s rasejanim izrazom lica, rušeći već poslovičnu englesku samokntrolu svojim, vidljivim, ljubavnim jadom.
Vidi mu se da je van sebe dok luta tako ranjiv i raskopčan.
Tek što se u mislima prepustila prijatnom problemu koji ne bi našla ni da ga je svećom tražila, u njenu sobu ulete kraljica drame i marketinga. Sede nepozvana na njen krevet i daljinski upravljač. Kadrovi s mister Darsijem nestadoše u mirisu gljiva koji njena sestra donese sa sobom iz kuhinje. Piljila je u nju radoznalo. To bi se dešavalo uvek posle vikenda koji je mahom provodila u kafani ili ordinaciji za plastičnu hirurgiju. Gledala bi je kao da je prvi put u životu vidi. Ta šarlatanka je bila mlađa, uspešnija i racionalnija od nje. Ali, ona je bila starija i jača, makar fizički, tako da je već htela da joj strpa jorgan u usta preventivno. Iako nije držala do njenog mišljenja, sestra bi je uvek pogodila tamo gde je najranjivija. Samo što se ponadala da će je izbaciti iz sobe, njihova majka se stvori pred njima sa činijom i ubaci joj u grlo kašiku grozne lepljive juhe od pečuraka.
Istrčavši iz kreveta da pljune supu u saksiju sa ruzmarinom na terasi, primeti kako njena sestra uzima daljinski upravljač, i sa dva konca, koja su joj se simetrično spuštala niz kapke, počinje da trese glavom i koncima, analizirajući scenu u kojoj Darsi izlazi iz vode. Dok se ona smrzavala na terasi u tankoj spavaćici, njena mati se, takođe, ispruži i raskomoti na njenom krevetu. Pokrila je, pri tom, sa posebnom pažnjom leđa mlađe ćerke, kojoj se opet pokrenuo kamen u bubregu, pa je zato tako namučena i plava oko očiju, kako joj je tog jutra saopštila. Da je ljubav slepa, to je već znala. Njihova majka prosto nije mogla da vidi dva hiruška konca koja su se spuštala niz sveže operisane očne kapke njene ljubimice.
Vratila se u sobu, uzela činiju sa supom i prošla pored njih kao duh. Dok je izlivala juhu od gljiva u kantu za smeće, jasno je mogla videti sliku u svom umu i naslutiti reči kojima bi mogla početi njena nova priča.
Kada su umetničke duše u nedoumici, mogle bi da posegnu za trikom starim koliko i čovečanstvo. Svaka spisateljica trebalo bi da pita prvo svoju majku šta misli o njenom fiktivnom junaku. Kada joj majka iznese svoje mišljenje, to je onda “opšte mesto”, bez sumnje, životno i medijski prihvatljivo. Zarad autentičnosti treba izabrati suprotno od ponuđenog.
Svi smo mi jednom bili mokri i nekonvencionalni, makar dok smo se ljuljuškali u plodovoj vodici.
Ali…
Zgodni Englez u ljubavnoj agoniji i najlepšem kaputu na filmskom platnu u protekloj deceniji je događaj bez presedana.
Slavica Trajković misli da su reči najlepši i najopasniji poklon koji je Bog dao čoveku i zato se često plaši sopstvenih knjiga. Majka je trojice mladića i strastveni kolekcionar ostavljenih mačića. Veruje da su skromnost i umerenost osobine elite.