Ok. Ova godina nam nije bila ni malo laka. Naši već dovoljno izopačeni umovi pretrpeli su agresiju 20.10. pod imenom Kriza. Osetili smo je kroz nezaposlenost, krizu kulture, očajnu socijalnu politiku, kroz visoku stopu inflacije, kroz informacije o pametnim mladim ljudima koji odlaze u inostranstvo ka boljem sutra, kroz mršave pokušaje borbi za ljudska prava. Mediji su naše misli i ubeđenja vajali kako im je odgovaralo – kroz Farme, Veliku braću, Parove… Zatvarali su nam oči pred ključnim državnim problemima.
Dvadeset deset zapamtiću po kolumnama pevačica turbo folka. Po tome što da nije bilo Jelene Karleuše većina mojih sugrađana ne bi znala ko je, ni kako izgleda, Svetislav Basara. Po tome što sam saznala da je Drug Tadić veliki fan Severine. Po gejevima koji su se dan posle ponosili u razbijenom Beogradu. Po razlupanom mamogramu. Po brzom razvodu i još bržem pomirenju izmedju Grand šoa i Pinka. Po Vladimiru Stojkoviću koji traži oproštaj zbog ružne prošlosti. Po novom zakonu protiv pušenja pod parolom “ne brinite, ništa se neće promeniti”. Po tome što sam počela da verujem da smo svi mi po malo Ratko Mladić. Po završnoj reči Kristijana Golubovića koji postavlja ključno pitanje časnom sudu “i ko je kriv za krizu avangarde”. Ok Srbijo, šta si radila radila si, posle jebanja nema kajanja. I dalje te volim, i dalje si moja call girl broj jedan.
Složili smo se dakle, da je ova godina bila izuzetno teška i upravo zato večeras zaboravite sve loše što se dogodilo i totalno se opustite. Dopušteno vam je svima da poludite, đuskate dok vas noge drže, da vrištite, smejete se, da se napijete toliko da sopstveni lik ne prepoznate u ogledalu, da se valjate se po ulici, čak i zalajete, ali nemojte, ne, nikako nemojte da napravite sledeće skandalozne greške.
Kada se već u deset i petnaest večeras iskrivite od alkohola – nemojte da zovete kučketinu/pedera koji su iščupali vaše srce i pojeli bez hleba. Probali ste sve. I da molite, i da kupujete poklone, i da pretite, i da zovete, i da plačete, i da bušite kondome, ali ne ide. Neće. Jednostavno pustite. Neće. Ne loži se više na tebe. Jer, ako niste do sada uspeli sa gorepomenutim taktikama, zašto mislite da će vaše arlaukanje uz pratnju pesme “Bol bolujem moj jarane” promeniti situaciju. Umesto ponižavajućeg “Odjebi” sa druge strane telefona, okrenite se oko sebe, pogledajte te vesele ljude, nasmejte se, popijte piće I krenite u potragu za novim ljubavima.
Kada se u jedanaest večeras iskrivite od votke u potpunom tripu da ste mega kul – nemojte se nabacivati vašem nadređenom ili kolegi. Zašto? Zato što ćete zbog alkohola istripovati da ste bogovi sexa, flerta i zavođenja dok njemu na uvo balavite vašu poslovnu strategiju za 2011., koja će vas umesto poslovnog avanzovanja, jedino avanzovati u njegov krevet. Lako se možete naći u situaciji da vam 2011. u poslovnom smislu bude poprilično napeta. Da ne pričam o realnoj šansi da sex bude o-ča-jan!
Kada se u dvanaest izljubite sa nepoznatim i poznatim, i kada količina alkohola u vašim venama dostigne vrhunac – nemojte se fotografisati u blamirajućim izdanjima, naročito ne sa tuđim fotoaparatom. Možda ste poprilično stidljivi, ali posle desete tekile sram i stid nestaju kao rukom odnešeni. Tada počinje zauzimanje poza. Pri tom mislim na poze u kojima stojite na jednoj nozi na wc šolji, u kojima pokušavate da držite pivo na glavi, u kojima pokazujete sise&dupeta u klozetu nekog kluba, u kojima piškite ili se pripremate da piškite, u kojima povraćate, u kojima se ljubite i vatate sa ortakinjinim dečkom… Je l treba da objasnim zašto nije kul?!
Kada se oko jedan nadjete u transu zbog pesme “Moja prva ljubav, moj prvi pređen most”, ne posežite za celom vašom platom koju ćete brki staviti u svaku rupu od harmonike. Potrošićete brdo para, ni zbog čega, a to će biti još jedna stvar zbog koje ćete se kajati prvog januara. Novac, kartice i alkohol ne idu zajedno.
Nemojte da vam oko dva ujutru dok svi oko vas tvrde da ste medicinski fenomen zbog količine alkohola u vašoj krvi padne na pamet (?!?) da se verite ili venčate. Moj ortak je tako za jednu Novu godinu seo u taksi i otišao do devojke koju je poznavao celih petnaest dana. Arlaukao je ispred njenog prozora tekst pesme “Sve su žene kurve, al’ za mene svetica si ti”, a kada se ona pojavila onako razjarena i izbezumljena sa vodenim bombama na prozoru, on joj je izjavio ljubav i zaprosio. Sutradan je imao glavobolju, blam zbog koga ga zajebavamo i dan danas, a ubrzo potom i lakšu upalu pluća.
Ako vam oko tri ujutru dok vam drugarica drži glavu dok vi povraćate ispred tattoo studia koji radi 24/7 sine ideja da uradite odavno priželjkivanu tetovažu zmaja, kineskih, arapskih ili japanskih slova ili leptira – zaboravite istog trenutka! Prvo – oko vas više niko neće imati snage da vas moli da ne pravite dalja sranja, drugo – i tattoo majstori su čekali negde Novu godinu, a ne želite da vi budete objekat na kome će se oni trezniti, i treće – zato što ne želite da budete predmet sprdnje zbog pogrešno napisane reči ili njenog značenja na japanskom, kineskom, arapskom kao što je npr. prokleta drolja, ja volim kurac, ili zbog da jedeš govna.
Kada se oko četiri ujutru pod uticajem Jelen piva istripujete da ste krimosi sa beogradskog asfalta – ne tucite se. Niste krimosi, niste ludi, nije vam taj mučenik koga šta pikirali ništa dobacio, nije vam pogledao ribu, nije vas pogledao popreko, niti vas je zakačio ramenom – samo ste pijani, i to iz vas govori alkohol. Jer ako napravite sranje, potučete se sa nekim i to se pretvori u masovnu tuču, žurka je gotova, slobodnih kreveta u Urgentnom nema, a vaša riba je već dala broj telefona onom simpatičnom frajeru što je celo veče snimao, jer on nije seljačina da se kao vi bije.
Bravo, sve ste preživeli i krenuli ste kući. Pozovite taksi jer će vas on najsigurnije prevesti do gajbe. Nemojte da vozite pijani i nemojte da dajete vašim pijanim prijateljima da voze vaša kola. Život može da nestane u deliću sekunde. Vaš ili vašeg suvozača. A za kajanje je sutra kasno. Ne dozvolite da zbog jednog pijanstva ispaštate ceo život.
I konačno, i dve hiljade deseta je gotova. Dobro jutro dve hiljade jedanaesta godino. Nadam se da ćeš nam biti bolja od prethodne. Daj nam svima po jedne ružičaste naočari, stavi nam osmeh na lice, daj nam zdravlja, malo više pameti, okruži nas ljudima koje volimo i koji nas vole. A meni daj samo jedno… pssst… znaš ti već šta.
Srećna vam Nova godina. I pamet u glavu.
Ljubim vas.
Jelena Tanasić je rođena da obožava – Crveni lak. Čokoladne kolače. Mojito & kafu. Čitanje novina od pozadi. Čitanje knjiga. Papir i olovku. Kreativni haos. Bajke o vilenjacima i vilama. Filmove iz doba zlatnog Holivuda. Marinu Abramović. Leto. Miris šume posle letnjeg pljuska. Naočare brenda Ray Ban. Glam Punk modu. Štikle. Nitne. Narukvice. Pozorišta & bioskop. Citat Žan Kokto: “U sebi osećam anđela koga neprestano šokiram!”
