Iako je leto, napolju 35 stepeni i najradije biste se šetali goli, i dalje postoji neprikladno oblačenje, pogotovo ako treba da odete na posao, fakultet ili da uđete u Dom zdravlja ili banku.
Nije retkost na ulicama Beograda sresti sugrađane obučene kao za plažu. A oni krenuli na fakultet. Protiv visokih temperatura bore se mini suknjama, po mogućstvu dovoljno dobro skrojenim da se model i boja donjeg veša dobro prepoznaju. Uz to savršeno ide majica na bretele ili top koji će ponovo donjem vešu dozvoliti da dođe do izražaja, i naravno – japanke. I spremni ste!
Za plažu ili javnu ustanovu? Izgleda da kod nas ne postoji velika razlika.
Ono što je u mnogim državama praksa, a pre toga bio propis, kod nas je i dalje stvar ličnog izbora. Na fakultet možete krenuti u istoj odeći u kojoj biste išli na bazen. Neće vas niko zaustavljati. Zašto bi vas iko zaustavljao? Koga se to tiče kako ste vi obučeni!
U javne ustanove, doduše, ne možete ući baš potpuno goli, a ni u papučama. Uvedena su pravila. Ali koji su komentari građana? Nisu ih pustili da uđu u japankama! A zar nema sud pametnija posla nego time da se bavi?
Znači, niste bili dovoljno svesni da shvatite da niste pristojno obučeni, onda vam je neko to u lice rekao. I umesto da u najmanju ruku to bez pogovora prihvatite, ne bih da kažem da vam bude neprijatno, vi krivite druge! Zašto oni ne rade nešto pametnije, a ne vas da opominju. A zašto ste vi ne biste obukli kako treba?
Negde se zaposlenima preporučuje umerenije oblačenje, bez prevelikih dekoltea ili prekratkih suknji. Preporučuje ili propisuje. Ali posetiocima se dozvoljava skoro sve. A čak i kada vas opomenu ili zaustave, izgleda da i dalje ne shvatate čemu sve to! Kod nas je sasvim u redu biti ogorčen na tog koji vam je upravo ukazao na to da vaša majica ne pokriva ni pola stomaka, misliti da je taj glup, zaostao ili jednostavno nije primetio čari vašeg golog stomaka. I u redu je pitati se, zaboga, zašto insistirati na takvim glupostima kao što je majica koja pokriva stomak!
Lepi ste, zgodni ste, zašto bi to ikome smetalo? Ma samo ljubomornima i smeta sigurno.
I zato ćete i sledećeg puta u japankama i topu do suda!
A onda postoji nešto što se zove pristojnost.
Odakle pristojnost, to je druga tema. Ali da se složimo da postoji ono što jeste pristojno i ono što nije pristojno.
Šta je pristojnost pri oblačenju leti, naročito ako treba da se pojavite u bilo kojoj javnoj ustanovi? Najjednostavnije rečeno to je: obuća – ne japanke i ne papuče; majica – dovoljno dugačka da pokrije pupak, sa dekolteom koji do istog ne doseže. Ne bretele i ne top. Pantalone ili suknja – duži od donjeg veša koji se ne ocrtava ili providi. Ako je to ikako moguće. A da li potrebno da vam to bilo ko kaže?
Čemu pristojnost? Jer prikladnim oblačenjem iskazujete poštovanje prema ljudima i institucijama koje posećujete. Shvatite ovo ironično. Ili recite sebi – ne želim da ih poštujem, nisu zaslužili! A i da nisu zaslužili, vaše oblačenje govori o vama, ne o njima.
Pristojno oblačenje, pa čak i leti, odraz je vašeg vaspitanja, ukusa, ozbiljnosti, to je utisak koji ćete ostaviti. I naravno ima onih ludih i nezaustavljivih kojima niko neće određivati kako da se oblače, uvek će ih biti. Ali i oni će promeniti mišljenje kada budu došli u situaciju u kojoj zaista žele da ostave dobar utisak ili ne žele neprijatnosti u vezi sa oblačenjem.
Nije pristojno ni izaći na ulicu u odeći koja više otkriva nego što pokriva. Neće vas niko izbaciti sa ulice jer izgledate nepristojno, ali mogu vas zaustaviti ako pokušate da uđete u sud ili Dom zdravlja. I ne zato što su ljubomorni na vaše ubilačko telo nego zato što je potrebno zadržati bar malo poštovanja prema toj instituciji u koju ulazite.
Pravila oblačenja nešto je što će kod nas tek biti uvedeno i razvijeno, pa valjda i shvaćeno. A tad će valjda i nestati pitanja “da li ovaj nema pametnija posla nego mene da zaustavlja što nosim papuče“.
Na kraju, ono što je važnije od samog koda ili pristojnosti je utisak koji ostavljate.
Pre svega je neukusno šetati se polugo. Razmislite i sami, bez pravila i propisa, šta je pristojno a šta nije. Razmislite da li se niste i sami u poslednjih mesec dana barem jednom dnevno okrenuli za nekim na ulici i rekli “ovako ne bih ni na plažu krenula“! Da li želite da se i za vama tako okreću? Ma ne, svejedno vam je, znam, ko se okreće samo je ljubomoran…
Bojana Ilić je studentkinja germanistike i danskog, obožavateljka Nemaca i nemačkog jezika, plavih ljudi i sladoleda! Zapravo, obožavateljka svih jezika, sa misijom da govori barem 8 (uskoro). Kažu kreativna, ona bi pre rekla šarena. Jer život je šaren…
