Kada nekog ugledamo prvi put, stičemo prvi utisak, koji je najčešće sasvim tačan. Prvi pogled, neopterećen očekivanjima, predrasudama, niti posebnim interesovanjem, skenira i daje osnovne informacije. Brzinom svetlosti. Proces uviđanja i zaključivanja ovde ne igra ulogu uopšte. Jer taj pogled nije u misaonom domenu. Pre nego što stignete da bilo šta pomislite, već ste pokupili osnovne informacije iz nečijeg energetskog polja. Dopadanje ili odbojnost.
Kad vam je pogled uzvraćen, informacije su intezivnije. Telo reaguje prilivom topline ili hladnoće, koja vas preseče ili ubode, oblije lagano ili vas preplavi tako da pomalo ostanete bez daha. Osmehnete se ili ustuknete i postanete oprezni. A tek posle ste u stanju da razmišljate o tome zašto ste tako reagovali i šta to može da znači.
Ako vam se neko uopšte nije dopao na prvi pogled, možda ćete naučiti da ga prihvatite, sarađujete sa njim i održavate obostrano sasvim korektne odnose. Ali nikada vam se neće dopadati.
Ukoliko na nekoga reagujete snažno, sa neodobravanjem, to ne znači uvek da vam je ta osoba odbojna. Možda vam se baš dopada, a reagovali ste na nešto što je u njoj za vas neprihvatljivo.
Nastavljajući da upoznajete osobu, otkrićete i šta je to što vam je izazvalo negodovanje.
Ljubav na prvi pogled nije nikakav bajkoviti fenomen. Niti je posebno romantična, a ni naročito uspešna. Ali dešava se često. Ugledate nekog i budete pobeđeni i privučeni. Proradi vam vidovitost i znate da morate da budete sa tom osobom, da možete da je volite i da je pred vama zastrašujući izazov. Pogledate sa zebnjom još malo dalje i vidite da ćete biti povređeni i da vam je mudrije da to uopšte i ne pokušavate da izbegnete. To iskustvo vam je neophodno. Pa makar ne preživeli.
Isto tako možete na prvi pogled da prepoznate isceljujuću ljubav, onu koja će vam doneti mir, makar na neko vreme.
Svaku ljubav na prvi pogled prepoznaćete po nesavladivoj čežnji, koja kreće iz dijafragme, dok vam ne stigne do vrhova prstiju.
Da smo imalo u stanju da se prepustimo spontanosti, verovatno bismo prilazili i lepili se za osobu koja nas tako privuče, baš kao magnet. Podigli bismo ruke i krenuli da joj dodirnemo lice prstima koji bride. Ali obično smo suviše zatečeni telesnim očitavanjem prvog pogleda i obuzdani normama ponašanja, pa ne poletimo kao ludak da prepadnemo nekog ko nam možda nije ni uzvratio taj pogled.
Kad naše telo tako sa sigurnošću zna nešto što nije moguće znati, jer je potpuno novo i nepoznato, mi to tumačimo kao sudbinski susret, prepoznavanje srodnih duša. Da, moguće. Ali možda se radi samo o našem jakom senzibilitetu, o energiji druge osobe koja nam prija ili koja nas izaziva i o trenutku kad smo bili rasejani i neusredsređeni, pa nam um nije zasmetao da doživimo senzaciju i fascinaciju. Naravno, takav sklop okolnosti nije slučajnost, nego scenario za iskustvo kroz koje možemo da prođemo, ako nastavimo putem prvog pogleda.
On ne daje mnogo informacija, ali one su suštinske i istinite. Poput telegrafskih poruka.
Upomoć! Strast! Bol! Crno! Beži! Vruće! Priđi!
Naše telo odlično razume ovakve poruke i adekvatno reaguje na njih, samo treba da protumačimo očitavanja.
Kasnije se možda pitamo kako smo mogli tako da se zaletimo i toliko da pogrešimo, ali tu u suštini greške nije bilo.
Dublje iskustvo donosi baš ono na šta nas je telo upozoravalo, samo smo mi možda pomešali bol sa strašću. A možda je baš to i bio zadatak. Da iskusimo tu otrovnu mešavinu.
Veoma je ozbiljan poduhvat taj prvi pogled, koji uopšte nismo planirali, ni želeli i za koji nikad nismo spremni.
Izvor fotografija: pinterest.com
