“Klasičan neiživljen tip”, kaže moja drugarica, dok pokušava da mi objasni da sam ja suviše dobra za njega. I otkad se družimo fino i kvalitetno smo se ismejale. Saglasne smo s tim da u našim životima sve treba da bude vrhunsko, pa i ljubavnik. Mislim na saputnika kroz život, dečka na ulici i pred ljudima, pa i prijatelja u nevolji. Uvek smo govorile da instant dečko nama treba. Tri u jedan – nasmejan, pametan, dovoljno lep, nama i mami da se dopadne. Ne znamo tačno značenje te moderne reči “instant”, ali je mi prevodimo kao trenutni, polusavršeni dečko u pakovanju koje mora da sadrži određene sastojke i mora da dođe u pravi čas. Ne daj Bože da posumnjamo da mu nešto od toga fali. A ona je, iskreno govoreći, ovom potencijalnom našla hiljadu mana. Zar ne bih mogla, sa dve ruke i dva poteza olakšati ovo? Da ga zagrlim i vidim ume li da voli dodirom?
Ja sam ipak malo komplikovanija. Cenim zagraljaj, volim ga više od svih ljubavnih igrarija. Evo me, ista, tvrdoglava, sa magičnim zvezdama u očima, verom u bolje sutra, verom u najboljeg čoveka. Još me ima, još se ne dam. I, gle čuda, još imam dušu. Iako su je kidali na milione komadića, ostao mi je jedan delić – baš onaj koji sam ljubomorno od svih, grčevito u ruci čuvala. Onaj koji me tera napred. Umem ja da volim, čini mi se i previše. Ali, postala sam izbirljiva, znate? Sada ne biram očima, već srcem. A pre nego što zavolim, obavezno ga stavim na rulet ljubavi.
Stiže u pravi čas... ljubavni napitak
U životu dobijete ono što zaslužujete. Ja spram toga mislim da me negde tamo čeka nešto najbolje, pa ne bih da se prerano prevarim. Ako treba ljubav da me upeca, neka bar bude prava i sa najboljim u toj struci. Ako je ženskaroš i vara me – neke radi to najbolje. Ako je šmeker i lovac – neka pojuri za boljom od mene. A ako voli, miluje i veruje u zauvek – neka to radi kao ekspert. Znate, ne volim ja polovično i ne bih amatere. Spremna sam za rulet. Zaigrajmo ga.
E ovako… Ja sam na rulet stavila nekog slatkiša koji mi se tu i tamo dopao i sad je moja drugarica njega okarakterisala kao nenormalnog i nedovoljno dobrog igrača za igru ljubavi. I, šta ćemo sad? Sve bi bilo ok i prolazno, da to tumačenje nije dobilo novu smisao.
Da ga neka sila nije prizvala i da ne volim spoj lepog tela sa čudakom po prirodi, ovo o čemu pišem bila bi prava nebuloza. A ipak, ovo je neobično običan (ne)sklad. Nismo se kapirali, a u svađama smo se savršeno slagali. Ima dosta u tome što ja ne znam šta hoću, pa i ne znam šta volim. Ja sam čudna, moj ukus je čudan. U jedno sam jedino sigurna: hoću nekog da me iskreno voli. Savršenih ljudi nema. A ja živim u nadi da postoje savršene ljubavi. Ako jedna osoba nije dovoljna za savršenstvo, dve različite kad se spoje i dopunjavaju – vrh nepogrešivih biće osvojen.
Dobar pokušaj
I dalje se pitam da li bi ovaj čudak iz priče, za početak mogao da bude moj instant dečko? Da ga zavolim slučajno, a ljubim namerno, da uzdišemo u ritmu proleća što dolazi. Da planiramo svoj put, put putujemo, a život živimo. Sve to, sa malo toga, a puno sanjarenja.
Violeta Stojanović, student novinarstva, ide kroz život sa velikom željom da napreduje i voljom da svoj optimizam širi na druge. Najveće bogatstvo su joj dve rođene sestre. Uvek spremna da podari osmeh i toplu reč, a sa vama bi da deli i najdublje misli i osećanja. Uživa u dobroj muzici, filmovima, divi se umetnosti.
