Novac je sredstvo pomoću kojeg procenjujemo vrednosti predmeta, ponekad i ljudi. Zvuči surovo, ali nećemo da morališemo. Zanima nas suština.
Ljudi su se nekada bavili razmenom i na taj način razvijali prvobitan pojam ekonomije. Predmeti su, čini mi se, oduvek imali određenu vrednost. Vrednost iza koje su stajali ljudi. Svesno su procenjivali, u skladu sa uloženim trudom i potrošenim vremenom prilikom izrade, koliko završeni predmet vredi.
Danas postoji još jedno merilo vrednosti, a to je emotivna vezanost. Kažu da je taj spoj neprocenjiv i da se taj isti niti može kupiti, još manje prodati.
Pošto je ekonomija osa oko koje se ipak sve okreće, logično je da, ukoliko nemamo novca, vrlo lako ispadamo iz koloseka. Novac je, takođe, siguran put ka ostvarenju naših želja. Pruža nam mogućnost, na svu sreću, da zadovoljimo vitalne potrebe (da utolimo glad, utolimo žeđ), kao i mogućnost da ostvarujemo naše zamisli i naše prohteve.
Kada imamo para možemo biti i srećni i nesrećni, ali kada ih nemamo zasigurno smo neispunjeni.
Neizbežno svi tragamo za novcem. Iako nekome to nije prvobitan motiv za rad, taj isti se ipak novcem nagrađuje.
Čovek je vremenom razvio ljubav prema papiru (novcu). Mislim da ta ljubav nije razvijena zbog samog broja na računu, već zbog vrednosti samog novca. Vrednost koja nije materijalna više. Oduzimamo činjenicu koliko je novčanica vredna, već šta novac, u našim životima, uopšte predstavlja.
U novcu je sigurnost. A niko od nas ne priželjkuje nestabilnost, iako smo i mi sami ponekad nestabilni. Čovek traži nešto na šta čvrsto može da se osloni.
Novac nas asocira na budućnost, perspektivu, bezbrižnost.
Za novac kažu da ljude kvari. Koliko je moguće da predmet pokvari čoveka? Zar se čovek ne iskvari sam onda kada previše zavoli nekog ili nešto? Važno je da ni u jednoj ljubavi ne prenagljujemo.
Novac u neku ruku pokreće svet, ili je bolje reći kako ljudi uz pomoć novca to čine. Suštinski, kroz novac izražavamo moć ili nemoć. Mnoge životne vrednosti (ne materijalne!) dolaze do izražaja kroz novac.
Kao i sve što nas okružuje, novac je neutralan. Ljudi su ti koji dodeljuju uloge i vrednost svemu.
Za sva zla za koja okrivljujemo novac, kriv je čovek. Važno je imati svest o tome. Takođe je važno da pravilno naučimo kako se novcem raspolaže. Iako smo mu dodelili jednu od važnijih uloga u našim životima, ne zaboravimo da vrednujemo i stvari koje su izvan ekonomije.
Elena Ederlezi svakako nije ono što drugi očekuju da bude, još je manje ono što očekuje od sebe same. Student filozofije, pisac, pesnik, siroti pesnik. Velika nezadovoljština, fascinirana Romima, opsednuta modom i kune se da je Niče živ sigurno bi ga smotala.