Pasivna agresija se smatra poremećajem ličnosti, ali ako iz tog ugla posmatramo stvari – svi smo mi pacijenti i verovatno je svakome moguće prikačiti neku dijagnozu. U realnom životu, možete imati divnog prijatelja, blisku osobu, partnera, koga volite i verujete mu i koji vam je velika podrška, osim u situacijama kada nešto pritisne njegove okidače, pa upadne u obrazac pasivno-agresivnog ponašanja. Tada ćete se susresti sa zidom i nećete moći da uspostavite nikakvu komunikaciju, dok se druga osoba ne ohladi i ne sabere, a to može trajati danima, u zavisnosti od toga koliko je podstaknuta.

U tim trenucima i periodima, ta osoba je vaš neprijatelj, kao da je uopšte ne poznajete i što ste zabrinutiji, ona je sve hladnija i distanciranija. Na kraju, ona je potpuno smirena, a vi ste upili sav njen prikriveni bes i frustraciju i ona vas mirno pita „šta ti je, zašto se toliko ljutiš“.

Pasivno-agresivna osoba prikriva neprijateljstvo, ljutnju i odbijanje koje ne može otvoreno da izrazi, ne usuđuje se i ne ume. I zato je često ogorčena i zavisna kao partner, dok je to istovremeno ljuti i uznemirava i pokazuje neke od ovih obrazaca ponašanja: opire se ispunajvanju rutinskih zahteva na pasivan način (zaboravlja ih, odlaže, odugovlači); žali se da je niko ne razume i ne ceni; mrzovoljna je i sarkastična; prezire i kritikuje autoritet; izražava zavist i ogorčenje prema onima koji deluju srećno i zadovoljno; pokazuje naizmenično prkos i skrušenost.

Psihologija je utvrdila da je pasivna agresija povezana sa graničnim i narcističkim poremećajima ličnosti, negativnim iskustvima iz detinjstva, kao i zloupotrebom narkotika.

Karakteristike odnosa sa pasivno-agresivnim partnerom

Pošto ne možete imati iskren, direktan razgovor sa pasivno-agresivnim parterom, ništa ne možete ni da rešite. On naizgled pristaje, ali onda svojim ponašanjem sabotira to sa čim se složio, on sabotira vaše želje, potrebe i planove, koristeći različite taktike. Svi se povremeno ponašamo na ovakav način, ali kada postoji obrazac i kada se to ponašanje stalno ispoljava – onda je pasivna agrasija uzela maha i treba da se tretira kao problem.

Pasivno-agresivan partner poriče uticaj svog ponašanja na vas i vaš odnos, krivi vas i druge, nesvestan problema koji izaziva. Odbija da preuzme odgovornost, iskrivljuje stvarnost, racionalizuje, poseže za izgovorima, minimizira vaša osećanja i potrebe, poriče ili laže o svom ponašanju, o obećanjima i sporazumima koje ste napravili.

Umesto da postavi granice i odbije nešto što mu ne odgovara, ili da se pozabavi svojim besom, pasivno-agresivan partner će zaboraviti vaš rođendan, ili nešto drugo što je vama važno, zaboraviće dogovor za večeras, zaboraviće da sipa gorivo u auto ili plati račun, a vi ćete se osećati povređeno i ljuto.

Pasivno-agrasivan partner odugovlači, izbegava rokove, odlaže obavljanje bilo kojih zadataka, služeći se beskrajnim izgovorima. To je njegov način pobune protiv „autoriteta“ – nepoštovanje obećanja, obaveza i dogovora. Ako je nezaposlen, on je stalno u potrazi za poslom, ali ga nikada ne pronalazi, a kada mu vi pronađete posao, ne uspeva da se zadrži na njemu.

On vas ometa – umesto da verbalizuje svoje NE, on stavlja primedbe svemu što uradite. Ako ste se dogovorili da idete na odmor, ako birate stan, pravite planove, on pronalazi grešku i nepovoljnosti u svakom predlogu koji vi imate, a ne nudi nijedan svoj.

Dvosmislen je – mrzi da zauzima stav, jer stav je obavezujuć. Pasivno-agresivan partner ne govori šta želi ili misli, ali svojim ponašanjem jasno stavlja do znanja šta ne želi i čemu se protivi. Na ovaj način zadržava kontrolu i optužuje vas da ste kontrolor.

Nikada se ne ljuti, jer ne izražava otvoreno svoja osećanja. Možda je u detinjstvu bio kažnjavan za ispoljavanje ljutnje, ili mu nije bilo dozvoljeno da iznosi prigovore. Njegov jedini izlaz je u opozicionom, pasivno-agresivnom ponašanju.

Comments