Manipulacija u ljubavnim odnosima radi na pogonsko gorivo straha, kojim održavamo sebe na distanci od partnera, hranimo ubeđenje da nam partner nije toliko potreban, unapred proživljavamo raskid i dramu, da bismo umanjili intenzitet tih osećanja kada se stvarno pojave. Pokušavamo da zaštitimo sebe od povređivanja tako što bežimo od iskrenosti i bliskosti, nastojimo da partnera vidimo u najgorem svetlu i da ga okrivimo za svoje nezadovoljstvo – pokušavamo da se sakrijemo od ljubavi u mraku straha i obično nemamo pojma šta radimo i koliko je to destruktivno, koliko sami sebi uništavamo sreću i zadovoljstvo. Ovo su neke od najčešćih manipulacija, za kojima posežemo u vezi bez razmišljanja i svesti o tome šta radimo i zašto to radimo.
Govorimo partneru šta misli
Sve smo iskonstruisali u svojoj glavi i napadamo partnera ubeđeni da smo ga pročitali, prozreli, da znamo šta misli i da su njegovi bezobrazni, plitki i lukavi motivi razotkriveni. Nismo mi lude! A to je upravo ono što misli čovek kome se pripisuje da misli ono što ne misli. Dakle, jeste ludo ne zaustaviti se, ne uzeti u obzir to što partner govori i ne dati mu šansu da objasni šta on stvarno misli i kakvi su mu motivi. Naravno, postoji šansa da smo u pravu i da smo stvarno prozreli pritvorno ponašanje partnera, ali ako nam se to često dešava i dešavalo se u prethodnim vezama, onda se verovatno samo radi o napadu iz straha. Umislili smo da partner ima na umu nešto što nas u krajnjem ishodu ugrožava i branimo se, nesvesni da smo celu situaciju – izmislili. Pokušavamo da se zaštitimo od zamišljene povrede, tako što napadamo partnera, nastojeći da ubedimo sebe da partner nije dostojan ni truda, ni slomljenog srca. Ne vidimo sopstvenu nestabilnost i nesigurnost, jer nam je mnogo lakše da “vidimo” partnerove skrivene misli.
