Potvrđivanje sumnje
I opet – ako sumnjamo da nas partner vara, možda imamo razloga i želimo da se uverimo, da bismo predupredile njegov pokušaj da negira i laže. I opet – ako nam je to obrazac ponašanja, ako stalno njuškamo, ubeđene da smo našle tragove i dokaze za naša mračna predosećanja, verovatno je da imamo problem sa sobom, a ne sa partnerom. Nesigurne, uplašene i ljubomorne osobe umeju da idu tako daleko u ubeđivanju sebe, da pronalaze dokaze i tragove tamo gde oni ne postoje – nalaze neki predmet (komad nakita, donji veš, deo garderobe…) i identifikuju ga kao nešto tuđe (čije je ovo?) dok se zapravo radi o stvarima i predmetima koje pripadaju njima. Kada partner ili ukućani i prijatelji pokušaju da ih podsete i ubede da je to što su pronašle njihovo i da to nije nikakvo otkriće, ni dokaz, veoma se naljute što ih svi prave ludima.
Potezanje starih nepravdi
Ovo svi radimo kad se naljutimo i izgubimo kontrolu, bez obzira što nas sa svih strana zasipaju savetima da prošlost ostavimo tamo gde jeste, da je potezanje starih pitanja nefer i izuzetno toksično i da je za zdrave odnose potrebno da znamo da se svađamo sa osećanjem za to šta je fer i šta je adekvatno. Ali kad izgubimo kontrolu, redovno udaramo ispod pojasa, što partnera stavlja u položaj krivca kome je možda oprošteno, ali kome nikada neće biti dozvoljeno da zaboravi da je krivac (i da sam sebi oprosti). Ako imalo pretendujete na svesnost i razumnost, uhvatićete sebe u ovome i pokušaćete da to ne radite.
Ovakvi obrasci ponašanja, bez osvešćivanja, rada na sebi, stručne pomoći, mogu da odvedu u ozbiljne psihoze i da osobi koja stalno manipuliše u svim emotivnim odnosima (partnerskim, roditeljskim, prijateljskim), uništi svaki smisao za realnost i svaku sposobnost za stvarne, duboke i bliske odnose.
Izvor fotografija: instagram.com/marmurokph
Brankica Milošević
