Ima puno destruktivnih načina na koje sami sebi zagorčavamo život i pravimo prepreke i tamo gde ih nema – i sažaljevamo sebe što nam je sudbina tako okrutna, što nam ništa ne ide i što smo nesrećni. Ovo su neki od uobičajenih.
Čekamo bolje sutra
Uvek nam fali neki element da bismo bili srećni i taj element se nalazi u budućnosti, pa kad ostvarimo to i to, e onda ćemo da uživamo. Ali ne radimo ništa, nego samo čekamo da nam nešto dobro doplovi na talasima budućnosti i propuštamo život u sadašnjosti, u realnosti. Bolje sutra je iluzija od koje ljudi masovno pate, a iskustvo nam govori da svako bolje vreme koje dođe, donosi i svoje teškoće i prepreke, a i ta poboljšanja su samo privremena. I tako životarimo u nadi da će nam život nešto doneti, a vreme prolazi i ne postajemo ni mlađi ni preduzimljiviji.
Peviše smo usmereni na materijalne stvari
Iznenadni priliv novca, nasledstvo i bolje materijalno stanje donosi priliv sreće i zadovoljstva, ali to ubrzo prestaje i pretvara se u napor da se standard održi. Često čujemo da sreća nije u novcu i u materijalnim stvarima, možda to i sami govorimo, ali zapravo i ne znamo šta to znači i kako da dosegnemo tu nematerijalnu sreću. Zaboravljamo na prijatelje, porodicu, na ljubav i na zahvalnost što smo tu i što smo živi.
Izbegavamo društvo
Kad se osećamo nesrećno, sami sebe izolujemo i odbijamo druženje i izlaske. Tako još dublje tonemo u pesimizam i negativna ubeđenja – pričamo sebi kako nas ljudi izbegavaju i kako smo usamljeni i ne vidimo da sami sebi to radimo – odbacujemo zabavu, pa i podršku koju bi nam neko rado pružio, ubeđeni da nas niko ne razume i da je bolje da sedimo kod kuće i nikome ne smetamo.
