Ima mnogo načina da uništimo sve dobro, nešto su manje brojni načini da popravimo uništeno, a samo jedan je da stvari funkcionišu kako treba – ulaganje u vezu, otvorenost, poverenje, suočavanje sa problemima, tolerancija, razumevanje. Jeste, sve to je samo jedan način, jer on može da se definiše pojmom “trud”. Sve ono na čemu ne radite, što potiskujete, zadržavate za sebe, zbog čega osuđujete partnera, sebičnost, nerealna očekivanja, laži i povlačenje, otvoriće bezbroj mogućnosti da uništite vezu, koja bi inače uspela, da ste se potrudili – naročito onda kad vam uopšte nije bilo do truda, kad ste bili besni, uplašeni, neshvaćeni. Vi naravno, ne želite da sve pokvarite, ali evo kako to radite nenamerno i nesvesno:
Povlačite se u sebe i udaljavate od partnera kad vas obuzme anksioznost, kad osećate da vas guta depresija i da vam je loše – umesto da mu dozvolite pristup i pružite šansu da vam pomogne. Uskraćujete sebi oslonac i podršku, a kad se budete osećati bolje, nećete odoleti da ne oputužujete partnera da nije bio uz vas kad vam je bilo najteže. Istina je da možda nije dovoljno pokušavao, ali je istina i da mu vi niste dozvolili.
