Imam da kažem nešto, svima koji stalno imaju nešto da kažu i uporno to govore meni, nervirajući se što sam neinformisana, društveno neangažovana i “jedna od onih” koji svojim neuključivanjem baš čine da bude ovako kako je.
Vidite, meni nije tako kako je vama. Ne zato što sam situirana, imućna, sigurna i što mi neko čuva leđa, niti zato što sam nesvesna, neobjektivna i nezainteresovana. Meni je drugačije, zato što sam budna. Moji izbori su nastali na osnovu moje percepcije i svesti, a ti instrumenti mi govore vrlo jasno – ne treba da učestvujem u kolektivnom ludilu. Slažemo se da je društvo ludo, ali vi mislite da će se unormaliti tako što će se narod probuditi i pokrenuti, što će se nešto promeniti na izborima ili neizborima, što će se ekonomija i politika restruktuirati, izlečiti od ludila i država će postati normalna, po ugledu na neke druge, normalne države, u koje naša omladina beži od ludila.
Znate, ne postoje zdrava drušva u savremenom svetu. Postoje zdravija i normalnija u odnosu na nezdravo i nenormalno (pročitajte “Zdravo društvo” Eriha Froma). Zdravlje možda možemo da pronađemo u primitivnom svetu, na plemenskom nivou, ako još negde postoji, a da nije zatrovano savremenošću. Ali suviše je ludo zapaliti na Tibet u potrazi za zdravljem, kad svako od nas može da pristupi Tibetu kroz sebe, sada i ovde. Potencijalno i hipotetički, svako može. Ali, buđenje nije svojstvo obespravljenih masa, koje više ne mogu da izdrže, buđenje je svojstvo pojedinca koji bira Mir i Ljubav, nasuprot ratu i strahu. Pojedinca koji istinski razume da je mir moguće stvoriti samo tako što ćemo ga voleti više nego što mrzimo rat. Tako što nećemo biti protiv rata, zla, siromaštva, nego za mir, dobrobit, izobilje. Tako što ćemo svoju energiju ulagati u Mir i Ljubav.
To je ogromna disciplina, koju je vrlo teško sprovoditi u savremenom društvu, jer smo sa svih strana zasuti zloslutnošću, lažima, iluzijama, besmislom, koji pokušavaju da nama manipulišu strahom i zabludom. Ako hoćemo da prevaziđemo strah i zablude, moramo da se čuvamo od svakodnevnog trovanja informacijama i energijom koje dolaze sa strane suprotne Miru i Ljubavi, a to su, pa, sve informacije. Duhovna detoksikacija počinje isključivanjem TV-a, mada dosta toga prodire kroz društvne mreže, čak i kroz Fejsbuk, koji je sada definitivno aut i koriste ga matorci, dok društveno angažovani koriste Tviter, a omladina Instagram i još koješta. Osim te vrste izloženosti, koju uglavnom možemo da kontrolišemo, postoji i ona svakodnevna, kojom je teže upravljati. To je svako kukanje, ogovaranje, bes i ljutnja bez okončanja procesa, bez uvida i razrešenja, bez terapeutskog efekta, koji istinsko razumevanje i prihvatanje (sebe i svojih osećanja, kao i drugih i njihovih osećanja) donose.
