Daj samo malo
Pa, moderni momci više ne koriste ovaj neandertalski motivacioni pristup, koji je bio opšteprihvaćen osamdesetih godina prošlog veka. Eh, kao da su sve dobre stvari ostale u tom dobu. Treba sačuvati od zaborava ovu neposrednost, jer ima muzejsku vrednost i neodoljivo je smešna. Prvo i najvažnije – glas i ton kojim se izgovaraju ove čarobne reči. Duboko, strastveno, grleno, muževno, prošaputano uz uvo, dok ruke istražuju, žurno i nasrtljivo. Hipnotički. On ponavlja samo malo, samo malo, daj mi samo malo… a u njegovom glasu se oseća žudnja, hitnost, molba i rešenost – apsolutno razoružavajuće.
Dok mu ne kažete stani, šta u stvari hoćeš? Samo malo da pipneš? Samo malo da ga staviš? Samo malo da me kresneš? Šta ti znači to samo malo? On se zaustavi potpuno zbunjen, a onda shvati da nema kud, nego da se pravi lud i nastavi da vas drpa i da uzdiše samo malo, samo malo.
Nemoj neko da je rek’o kako muškarci nisu nimalo napredovali.
Jesu. Samo malo.
