Mislim da nema ženske osobe koja barem jednom nije dobila sledeće savete: nemoj noću sama, čuvaj se, idi glavnim ulicama, pričaj telefonom ako ideš sama, drži ključeve između prstiju i tome slično. Još od malena nas tako uče, da nismo sigurne ako smo same, da je najbolje da nas neko otprati kući posle izlaska.
Govorim iz ličnog iskustva, ali ne poznajem devojku kojoj se na ulici barem jednom nije dogodila neprijatna situacija kada je prolazila, pa čak i u sred bela dana. To su trenuci kada sam se osetila nesigurnom, kada ide grupa muškaraca prema meni a ja se sledim, jer je gotovo izvesno da ću biti prokomentarisana, sa strahom da se neće dogoditi nešto još gore.
To su trenuci kada sam utrčavala u zgradu jer je neko išao iza mene, kada sam se plašila da prođem parkom jer znam da tu ima manijaka.
View this post on Instagram
Znaš da nisi sigurna, jer si žensko. A kada si u pratnji nekog muškarca, ti strahovi gotovo da ne postoje.
Margaret Atwood ima citat: “Muškarci se plaše da će im se žene smejati, žene se plaše da će ih muškarci ubiti.” I to jeste istina. Muškarci su ti kojih se žene plaše. Muškarci su ti koji će učiniti da se drugi muškarci osete nesigurno. Više je nego očigledno da su muškarci ti koji su ovde problem. Naravno, ne svi muškarci – a i muškarci sami mogu biti žrtve nasilja.
Nažalost, 95% svog nasilja čine muškarci. Ako ova statistika nije učinila da vam bude jasno ko ovde treba da se menja, onda nisam sigurna šta hoće.
I nije sad stvar u tome da samo krivimo i kritikujemo muškarce, već i da oni preuzmu odgovornost i da stvari zaista počnu da se menjaju. A ta promena počinje sa vaspitanjem, sa novim generacijama muškaraca koji su naučeni da poštuju žene, da ih ne gledaju kao objekte, da im je jedno “ne” dovoljno da odustanu od muvanja, da znaju da nije u redu da komentarišu žene, nepoznate žene na ulici na takav način da učine da se one osećaju nesigurno.
Naučite sinove tako da znaju šta je pristanak i da postoji vrlo jasna granica između “da” i “ne” – bilo da je u pitanju dodir, zagrljaj, poljubac, seks. Naučite ih koji su realni problemi u ovom svetu sa kojima se žene svakodnevno susreću. Hajde da vaspitamo decu tako da se devojčice kada porastu ne plaše da idu same kući, jer znaju da su sigurne i da neće doživeti nikakav oblik nasilja samo na osnovu svog pola.
Nije dovoljno da samo govorite ćerkama da se paze. To neće sprečiti uznemiravanje i nasilje. Zašto? Zato što žrtva nije odgovorna za bilo koji vid uznemiravanja ili nasilja. Odgovornost je na onome ko to čini. I veoma je bizarno što savetujemo ćerkama kako da ostanu sigurne i koliko je to nešto što se podrazumeva pod njihovi vaspitanje, a učenje sinova da ne čine nasilje nije nešto što se podrazumeva, niti je nešto čemu se pristupa na pravi način.
Ne možete da okrivite biologiju za ovo, u smislu da muškarci imaju više testosterona, pa su agresivniji. Ako već imate problema sa agresijom – pronađite pomoć, ne napadajte ljude na ulici, nemojte dobacivati nekulturne i neprijatne komentare koje vam niko nije tražio.
I treba da naglasimo jednu veoma bitnu stvar. Deo tog nasilja i uznemiravanja jeste na ulici. No, ogroman procenat nasilja ipak potiče od osoba koje poznajemo. Ono dolazi od očeva, rođaka, komšija, prijatelja, muževa… I to sve jer ni njih niko nije vaspitao kako da se ponašaju sa ženama, što može imati ozbiljne posledice.
View this post on Instagram
Naučite sinove da žene ne služe da rađaju, kuvaju, peru, čiste. Da žene treba da posmatraju kao celokupnu osobu, ne da je svode na njen izgled, da se trude da ženama bude prijatno u njihovom društvu i da se osećaju sigurno. Naučite sinove da ako čuju da njihov drug ima neki neprimeren komentar o ženama, da mu objasne zašto to nije ok, jer izgleda da pojedini muškarci shvataju stvari ozbiljno tek kad ih čuju od drugih muškaraca.
Zašto to kažem? Zato što žene već duže vreme govore šta žele, šta ne žele, govore da treba da imaju potpuno pravo kad je u pitanju njihovo telo, ali izgleda da to niko ne čuje. Zato pomozite, iako to možda nije problem muškaraca direktno, to jesu problemi sa kojima se susreće pola svetske populacije, a ako vas to ne dotiče, zapitajte se da li ste dovoljno empatični i imate li razmevanja za ono što možda sami ne možete da proživite.
Naslovna fotografija: instagram.com/inspiringinstafeeds
Jovana Petković
