Naleteh na najpraćenije dupe Instagrama (i šire) i ubodoh se u oko. Dženifer Selter – izgradila je dupeći integritet kakav do sada nije viđen, ili barem nije ovako sistematski zabeležen. Svaka čast. Ona ludački radi na tome, kažu obavešteni. Ono što me ubolo u oko je ugao pod kojim to dupe i cela donja strana tela štrči nekako izmešteno unazad u odnosu na gornji deo tela, spojen sa dupetom stručićem koji samo što se ne prelomi. Gledah i gledah i proučavah, u životu nisam ovako pažljivo gledala ničije dupe, mislim da sam ga upoznala bolje nego sopstveno ili barem iz više uglova.
Pa, iz nekih uglova stvarno izgleda super jebozovno. Na nekim fotkama opet, čini se kao da Džen ima kratke noge, preširoka ramena, vrlo dugačku i izvijenu kičmu i dupe koje neskladno štrči, toliko da odaje utisak nekog poremećaja u razvoju, koji je ona uspešno prevazišla, sanirala i pretvorila u svoju prednost i čak nadmoćnost, ludačkim radom. Samopregor, samodisciplina, upornost, posvećenost, požrtvovanost – sve se to i te kako vidi na njenom telu, a dupe je kruna njenog rada. I kad je toliko uložila u njega, naravno da ne treba da joj služi samo za sedenje. Dupe je njen brend, njena izmišljotina, njen lični proizvod.
I to je prosto jedno neverovatno dupe. U njega možete da sumnjate, možete da mu ne verujete, da ga proučavate i da mu se čudite, doprinoseći njegovoj fenomenologiji. Ono što ne možete, jeste da ne gledate.
Dupe k’o slika! A slika je vokabularno nadmoćna u odnosu na reč, kao što znamo.
I dok se mi vajkamo nad slikom otešnjalih farmerica u ogledalu, razmatramo oblike donjeg veša koji teba da zategnu, upakuju i dooblikuju ono što nam je majka priroda spakovala zajedno sa svim onim burecima i krompirićima, nemoćne da podvlastimo sopstveno dupe, neko odjebe majku prirodu zajedno sa burekom i krompirićima i baci se na posao. Postane manijak oblikovanja svog tela, a pre svega dupećeg materijala, koji bi bez sve te preduzimljivosti bio jedno obično trtasto dupe na patkastoj ženskastoj pojavi. Ovako, njeno dupe je osvojilo sopstvenu autonomiju.
Ali, ovako ili onako i ona robuje sopstvenom dupetu, kao i gomila nas debeloguzih, pljosnatoguzih, bezguzih vlasnica sedećeg dela.
Samo, dok je njeno dupe uređena država u kojoj vladaju zakoni, naša su anarhična ostrva domorodaca. Njeno je umetnička skulptura nekog još neimenovanog postmodernizma, naša su tvorevine koje su se zaglavile tamo negde oko Rubensa.
I dok mi učimo da pomerimo granice svesti, prihvatimo i volimo sebe takve kakve smo – uključujući i dupe, Džen uči kako da pomeri granice preoblikovanja tela fizičkim vežbama.
Naravno, svi radimo sa materijalom koji imamo.
Tako su neke od nas komotne i sa dupetom i bez njega, a neke nikad zadovoljne, iako im svi kažu da im je dupe k’o slika.
Džen je radila sa dupetom. Jer ono je štrčalo i ubadalo u oko. A ona je uočila njegove autonomne potencijale.
Pogledajte sebe očima istraživača. Možda vam nešto štrči i vapi za individualizacijom.
Izvor fotografija: blogs.forward.com, mixedmartialarts.com, india.com
