Ovo su najbolji filmovi 2024. (do sada)

Prva polovina 2024. godine donela nam je veliki broj stvarenja koji su oduševili publiku i kritičare. Od napetih sportskih drama do naučnofantastičnih avantura, najbolji filmovi 2024. (do sada) su nas proveli kroz čitav spektar emocija i iskustava, izdvojivši se originalnošću, snažnim pričama i glumačkim ostvarenjima. Otkrijte koje ostvarenje je obeležilo prvu polovinu godine u kinematografiji i zašto je zaslužilo mesto na ovoj listi.

Ovo su najbolji filmovi 2024. (do sada)

Challengers

Luca Guadagnino je postigao pravi pogodak sa svojim, strastima nabijenim, teniskim trilerom Challengers. Mladi teniski šampioni: Tashi (Zendaya), Art (Mike Faist) i Patrick (Josh O’Connor), upliću se u toksični trougao ljubavi, požude i nemilosrdnih ambicija. Priča se proteže kroz više od jedne decenije, prateći njihov put od tinejdžera do prijatelja, neprijatelja, ljubavnika i supružnika. Sve troje glumaca donose izvanredne izvedbe, a njihova hemija čini romantični haos uverljivijim.

Dune: Part Two

Nastavak prati uspon Paula Atreidesa (Timothée Chalamet) kroz redove Fremena, koji zadobija poštovanje domorodaca Arrakisa i mesijanski naziv Lisan al Gaib. Uz to se suočava sa sve dubljom vezom sa Chani (Zendaya) i ratom sa emperatorom (Christopher Walken) i Harkonnenima. Iako nešto sporiji od prvog dela, Dune: Part Two je podjednako spektakularan, sa masivnim bitkama, zadivljujućim sekvencama peščanih crva i upečatljivim crno-belim vizuelnim prikazom Giedi Prima.

All of Us Strangers

Da li je ovaj film priča o duhovima, romansa, fantazija proistekla iz uma ožalošćenog protagoniste ili sve to zajedno, ostaje otvoreno za debatu. Lepota ovog natprirodnog ostvarenja Andrewa Haigha leži u načinu na kojem sirove emocije održavaju bilo koju interpretaciju. Andrew Scott je u najboljoj formi u karijeri kao četrdesetogodišnji gej pisac Adam, koji između katarzičnih poseta svom detinjstvu, gde žive njegovi preminuli roditelji (Jamie Bell i Claire Foy), počinje da se zaljubljuje u Harryja (Paul Mescal), naizgled jedinu dušu u njegovoj velikoj londonskoj zgradi. S jedne strane, dirljiva priča o queer čežnji i samootkrivanju, a s druge strane oštro istraživanje krvnih veza koje spajaju roditelje i njihovu decu, All of Us Strangers donosi ljubavnu priču za sva vremena na više nivoa.

Poor Things

Svi smo ostali bez daha nakon višestruko oskarovske adaptacije kultnog klasika Alasdaira Graya u režiji provokativnog režisera Yorgosa Lanthimosa. Poor Things je istovremeno čudnovato lepa priča o odrastanju i istinski divlja feministička prerada mita o Frankensteinu. Emma Stone predvodi zvezdanu postavu (Mark Ruffalo, Willem Dafoe, Ramy Youssef) kao Bella Baxter, mlada žena koja kreće na odisejsko putovanje samootkrića nakon što je vaskrsne naučnik (Dafoe). Sa vizuelnim efektima u stilu Terryja Gilliama, smelim prihvatanjem ženske seksualnosti i pažljivo izvedenim balansom između apsurda i emocionalno precizne introspekcije, Lanthimosova naučnofantastična bajka jednostavno mora da se pogleda da bi se poverovala.

La Chimera

Kad Greta Gerwig kaže da ju je neki film učinio “euforično srećnom”, bolje obratite pažnju. Suncem obasjana zagonetka rediteljke Alice Rohrwacher, smeštena u Toskanu osamdesetih godina prošlog veka, prati Josha O’Connora kao nadarenog pljačkaša grobnica koji tuguje za izgubljenom devojkom – živeći od danas do sutra, zarađujući krađom artefakata sa okolnih imanja. O’Connor blista u ovoj ulozi, naoružan samo prljavim lanenim odelom i tečnim italijanskim, pokazujući neodoljivu harizmu. Ipak, brazilska glumica Carol Duarte kao lokalna majka Italia donosi blistav, čudan, oslobađajući prikaz glume koji je istinski očaravajući. Oko njih, Rohrwacher gradi fantastičan svet pun neobičnih likova i čudnih, idiličnih kutaka ruralne Italije.

Inside Out 2

Kelsey Mann se s lakoćom vraća u um sada tinejdžerke Riley (Kensington Tallman), nastavljajući emocionalno putovanje iz prvog filma, sa početkom puberteta i čitavim nizom novih emocija u središtu pažnje. Glavna među novim dodacima u “Štabu” je Anksioznost (izvanredna Maya Hawke), čiji katastrofalni napori da pripremi Riley za srednju školu – uz pomoć Zavisti (Ayo Edebiri), Dosade (Adèle Exarchopoulos) i Neprijatnosti (Paul Walter Hauser) šalju njene emocije iz detinjstva u nepoznato. Povratak scenarista Meg LeFauve i Davea Holsteina donosi nova, nijansirana viđenja složenosti naših emocija – ovde empatično predstavljenu i duboko prepoznatljivu dekonstrukciju društvene anksioznosti i sumnje u sebe, što neizbežno ostavlja publiku prepunu raznih osećanja.

Civil War

Odstupajući od svojih tipičnih naučnofantastičnih filmova, novo delo Alexa Garlanda je u suštini priča o putovanju visokog uloga. Prateći grupu novinara (uključujući Kirsten Dunst, Wagnera Mouru i Cailee Spaeny) dok putuju kroz podeljenu Ameriku kako bi intervjuisali predsednika (Nick Offerman), ovo je od ratnog filma, istražujući etiku ratne fotografije i karikirajući politički pejzaž SAD. Uprkos pomešanim mišljenjima o njegovom nedefinisanom svetu, sa impresivnim scenama i istinski uzbudljivom akcijom, Civil War je snimljen kao dokumentarac i prožet zadivljujućim fotografijama. Upotreba muzike je takođe upečatljiva; skakanje uz De La Soul dok gledamo prizore organizovanog pogubljenja možda nije bilo na vašoj listi želja za 2024. godinu, ali je primer zamućvanja moralnih granica. Sve to služi da nam pokaže koliko lako rat može biti prikazan i kao uzbudljiv i kao užasan – samo zavisi na čijoj ste strani.

Furiosa: A Mad Max Saga

Svakih nekoliko godina, George Miller odluči da “baci bombu” na svet kinematografije. Tako je, devet godina nakon Fury Road, napokon stigla dugoočekivana priča o poreklu Furiose – redak prequel koji savršeno obogaćuje i dopunjuje svog filmskog srodnika. Uz drugačiju energiju i posebno narativnu strukturu, Furiosa se širi ka spolja, odmotavajući teške priče, kako bi na iznenađujuće i zanimljive načine prodrla pod kožu svoje naslovne junakinje – potpomognuta pamtljivim izvedbama Anye Taylor-Joy i mlade Alyle Browne. S obzirom na to da je Miller majstor režije, ovde ima zapanjujućih sekvenci – pljačka War Riga koja parira nezaboravnim trenucima Fury Road, nagonska potera dok Furiosina majka kreće da povrati izgubljenu ćerku, uzbudljivi napad na Bullet Farm. A zahvaljujući pomahnitalom Dementusu Chrisa Hemswortha, čak vam ni Max neće previše nedostajati.

The Zone of Interest

Jonathan Glazer ispituje banalnost zla u voajerskom, mučnom filmu koji smešta publiku u zidine doma komandanta logora Aušvic, Rudolfa Hessa, koji sa porodicom živi čarobnim životom, dok se genocid odvija odmah pored. Glazer postavlja kamere unutar pedantno napravljenog seta i pušta ih da snimaju, hvatajući svakodnevne aktivnosti Hessa (Christian Friedel), njegove supruge Hedwig (Sandra Hüller) i njihove dece, dok isprobavaju predmete jevrejskih žrtava, grde kućne pomoćnice i organizuju zabavu na bazenu, sve uz zvuke pucnjave i smrti. Istinski jezivo, tiho i beskrajno uznemirujuće, sasvim zasluženo je osvojio Oskara za najbolji međunarodni igrani film na ovogodišnjoj dodeli, a Glazer je održao govor o stalnoj relevantnosti ovakvog filma. Poslednjih nekoliko minuta, u kojima Hess gleda u kameru, naizgled zureći u moderne posledice svojih zločina, progutan tamom i jezivom muzikom, ostaće vam zauvek u sećanju.

Io Capitano

Italijanski reditelj Matteo Garrone voli da spaja aktuelno sa maštovitim, a o ovoj savremenoj priči o izbegličkoj krizi snimio je jedan od svojih najpotresnijih filmova. Radnja prati putovanje dvojice senegalskih rođaka, Seydoua (Seydou Sarr) i Mousse (Moustapha Fall), koji kreću put Evrope, na kom se suočavaju sa nizom monstruoznih incidenata, koji ponekad deluju kao zastrašujuće slike iz horor priče. Garrone meša magični realizam, epski zamah i jezive strahote u priču izgrađenu na iskustvima stvarnih ljudi koji su prešli ovaj put. Njegovi junaci nisu očajnički pobegli od bilo kakvog krajnjeg siromaštva ili nevolje – i to je možda najoriginalniji (i najdirljiviji) aspekt filma Io Capitano. On odbacuje ideju o svojim junacima kao žrtvama, već ih smešta u širu, plemenitiju priču o pokušaju da se ostvare snovi, ali i dečačke radoznalosti. Time postavlja implicitno i oštro pitanje: zašto i mi na Zapadu ne gledamo na njih u tom svetlu?