Naša omiljena Erin, kako su je nekada davno nazivali keltski preci po boginji Irske, zaštitnici ostrva, iznedrila je mnoge talentovane pisce, glumce, pevače, kompozitore i mislioce čiji bi lik i delo trebalo da znamo u pola noći. S obzirom na to da primamo isuviše informacija koje se mućkaju po fiokama našeg mozga, nije zgoreg osvežiti pamćenje i izbeći blamantne situacije koje mladi, akademski građani sebi ne bi trebalo da dozvole. Nemojte da bude ono: “Izvinite, da vas pitam, je l’ vi znate ovde u blizini za neki kafe/restoran Grej nešto…?” Ako vam ime Dorijan Grej (Dorian Gray) ne zvuči poznato, kladim se da ne znate ni ko je Oskar Vajld (Oscar Wilde), a to bi trebalo veoma da vas brine.
Oskar Vajld
Ako ste od onih koji samo klimaju glavom i smeškaju se kada se pomene ime jednog od najistaknutijih irskih pisaca i mislilaca 19. veka, ne padajte u očaj i ne crvenite, nego se latite knjige. Da, da, dobro ste me čuli – knjige! Ovo ime nije dovoljno samo potražiti na Googleu i naučiti napamet kad je živeo i dva najpopularnija dela. Vanvremenski epigrami Oskara Vajlda ostali su neprevaziđeni do danas, kao i alegorične bajke, satirični eseji, kritika engleske uštogljenosti i malograđanštine i neprekidna borba za prava onih koji misle drugačije i odstupaju od većine. Jedan od čuvenih epigrama glasi: “Malo iskrenosti je opasno, a mnogo sasvim kobno”. Oskar Vajld je rođeni Dablinac, obrazovan od malena, neobičan i mnogo ispred svog vremena u svemu. Kada se nažalost saznalo da je homoseksualac, što je zvanično bilo neprihvatljivo, a nezvanično vrlo uobičajeno po londonskim budžacima, što iz istinske potrebe, što zato što su gospoda iz visokog društva htela da probaju nešto novo i najvažnije – zabranjeno, Oskar Vajld završio je u zatvoru.
Po otpuštanju iz zatvora, ubrzo je umro u Francuskoj gde se povukao, potpuno odbačen i proteran. Ako još niste pročitali roman “Slika Dorijana Greja” (The Picture of Dorian Gray) i komad “Važno je zvati se Ernest” (The Importance of Being Earnest), da znate odakle da počnete pre nego što pređete na pesme, eseje i kritike.
Abraham Brem Stoker (Abraham Bram Stoker)
Svi znamo za grofa Drakulu (Dracula), ali malo ko zna da je istoimeni gotski roman 1897. godine napisao upravo Vajldov savremenik, Abraham Stoker, još jedan plodan irski pisac koji nam je u amanet ostavio čak 12 romana i tri kolekcije kratkih priča. Iako se za života nije proslavio kao pisac, Stoker je, izučavajući pripovedanja različitih naroda o vampirima, uspeo da stvori lik o kojem se i danas prave filmovi, crtani filmovi, crne komedije i moderne bajke. Osim što je pisao, radio je i kao pomoćnik glumca Henrija Irvinga (Henry Irving) i bio upravnik pozorišta u Londonu. Poznato je da se njegova žena, Florens Balkomb (Florence Balcombe), prethodno zabavljala sa pomenutim Oskarom Vajldom, što je oduvek bio razlog razdora između dvojice pisaca.
Danijel Dej-Luis (Daniel Day Lewis)
Skačemo u vremeplov i putujemo do Holivuda, gde je glumac irskog porekla Danijel Dej-Luis nedavno nagrađen još jednim Oskarom za najbolju glavnu mušku ulogu u filmu “Linkoln” (Lincoln), čime je ujedno ušao u istoriju kao prvi glumac koji je tri puta osvojio Oskara u istoj kategoriji. Mnogima jedan od omiljenih glumaca iz ostvarenja poput “Doba nevinosti” (The Age of Innocence), “Nepodnošljiva lakoća postojanja” (The Unbearable Lightness of Being), “Moje levo stopalo” (My Left Foot) ili “Bande Njujorka” (The Gangs of New York), poznat je po tome što se za svaku ulogu specijalno priprema dok maltene “ne postane” otelotvorenje lika koji tumači. Njega ćete retko gledati u ispraznim blokbasterima, što je dokaz da se trud i kvalitet ipak i dalje izuzetno cene. Pripremajući se za ulogu američkog predsednika Linkolna, Dej-Luis je pročitao na stotine knjiga i proveo godinu dana radeći na tome da promeni boju glasa i potpuno postane Abraham Linkoln (Abraham Lincoln).
Kolin Farel (Colin Farrell)
Fatalni srcelomac na velikom platnu, a priča se i u životu, probio se pre svega igrajući pretežno u akcionim blokbasterima, da bi kasnije ipak birao i pitomije uloge, kako bi se publici pokazao da je višestruko talentovan, ne želeći da igra stalno slične likove. Njegovo ime odjeknulo je u javnosti kada je dobio glavnu ulogu u filmu “Aleksandar” (Alexander) igrajući baš Aleksandra Makedonskog. Međutim, film u kojem je do izražaja došao Farelov talenat i za koji je nagrađen Zlatnim globusom bio je “U Brižu” (In Bruges).
Glen Hansard (Glen Hansard)
Glen Hansard, irski kompozitor, tekstopisac, muzičar i glumac, proslavio se kada je zajedno sa koleginicom, češkom umetnicom Marketom Irglovom (Markéta Irglová) osvojio Oskara u kategoriji za najbolju filmsku kompoziciju “Falling Slowly” u filmu “Jednom” (Once). Hansard je i osnivač benda The Frames, a muzikom se bavi od rane mladosti, kada je napustio gimnaziju da bi svirao i nastupao na ulicama Dablina.
Brenda Friker (Brenda Fricker)
Konačno i jedna dama među uspešnim irskim umetnicima. Brendu Friker znamo i pamtimo najčešće po sporednoj ženskoj ulozi u filmu “Moje levo stopalo” za koju je dobila Oskara igrajući uz Danijela Dej-Luisa. Ko je voleo seriju filmova “Sam u kući” (Home Alone) kao mali, u drugom delu se možda seća žene koja je hranila golubove u njujorškom Central parku, a to je bila upravo Brenda Friker, irska glumica upečatljivog lika.
Širša Ronan (Saoirse Ronan)
Iz redova mlađe generacije, stiže nam još jedna irska glumica koju možda pamtite po filmu “Pokajanje” (Atonement) ili svežijem ostvarenju Pitera Džeksona (Peter Jackson) “Divne kosti” (Lovely Bones). Iako je rođena u Njujorku, sa tri godine roditelji su je odveli nazad u Irsku gde su se vratili da žive. Njeno ime na irskom znači sloboda. Ulogu u filmu “Divne kosti” dobila je samo na osnovu snimljene audicije koju je poslala Džeksonu, a da se nisu ni upoznali. Sviđalo mu se što gotovo niko nije znao za Širšu, što se ubrzo promenilo.
Fion Regan (Fionn Regan)
Fion Regan smatra se predstavnikom novog brit folk pokreta. Prvi album “The End of History” Regan je izdao 2006. godine, kada je njegovo ime i počelo da se prepoznaje u široj javnosti. Mnogi ga smatraju pravim umetnikom i hvale njegove poetične stihove i eksperimentisanje sa muzikom i različitim muzičkim pravcima i oblicima. Nazivaju ga i Bob Dilanom (Bob Dylan) svoje generacije, a mnogi poznati izuzetno cene Reganovu muziku, posebno pesmu “Be Good or Be Gone”.
Majkl Fasbender (Michael Fassbender)
Retko ko je primećivao ovog glumca irskog i nemačkog porekla, dok nije postao prepoznatljiv po svojoj izvedbi u filmu Kventina Tarantina (Quentin Tarantino) “Neslavne barabe” (Inglorious Bastards), tumačeći ulogu poručnika Arčija Hikoksa (Archie Hicox). Od tada su počele da pljušte ponude za razne uloge, uključujući i Ročestera (Rochester) u najnovijoj verziji “Džejn Er” (Jane Eyre) iz 2011, kao i čuvenog psihoanalitičara Karla Junga (Carl Jung) u filmu “Opasan metod” (A Dangerous Method), takođe iz 2011. U septembru 2013. gledaćemo ga u filmu “12 godina rob” (12 Years a Slave), britanskog režisera Stiva Mekvina (Steve McQueen).
Šejn Makgauan (Shane MacGowan)
Šejn Mekgoan je čuveni frontmen irskog folk-pank benda The Pogues koji je nastao osamdesetih godina u Londonu. Mekgoan je poznatiji kao samodestruktivni pijanac i narkoman, ali je nesporno i talentovani kompozitor i muzičar koji je napisao jednu od najlepših ljubavnih balada “I Love You Till the End”. Ova pesma ponovo je oživela u filmu “P.S. Volim te” (P.S. I Love You), kao i pesma “Fairytale of New York” – koju poslušajte za kraj.
Izvori fotografija: lepetitjuriste.fr, upload.wikimedia.org, panorama.it, i3.mirror.co.uk, st.gdefon.ru, movpins.com, thehostmovienews.com, images5.fanpop.com
Maša Lopičić je diplomirani filolog i novinar. Ljubitelj knjiga, filmova, pasa i visečasovnog kafenisanja s prijateljima. Vizionar i večiti borac protiv vetrenjača i nepravde.