Koliko god vaši izgovori vama samima delovali ubedljivo, razumno i opravdano, oni su i dalje – samo izgovori. Naravno, nije lako prekinuti lošu vezu, jer je pre svega teško priznati svoj deo odgovornosti za to, teško je suočiti se sa tim da ste posle toliko vremena ponovo na početku, prihvatiti neuspeh, shvatiti da to nije bio neuspeh, već lekcija. Teško je naučiti teške lekcije i zato svi prolazimo kroz ovo – nalazimo izgovore da potrošimo još malo svog života u vezi u kojoj odavno više nismo živi na pravi način.
Suđeni smo jedno drugom
To je ono u šta ste poverovali kad ste se sreli – prepoznali ste neke koincidencije, kosmički znak da je to prava stvar, da treba da budete zajedno, da vam je suđeno. I znate šta, verovatno ste u pravu. Niko nema prava da vam kaže da je to glupost, predrasuda, iracionalno uverenje, jer to su vaša osećanja i vaša istina. Ali, postoji još jedan istinit momenat koji je vrlo neprijatan – možda vam jeste bilo suđeno da se sretnete, imali ste šta da naučite jedno od drugog, morali ste da odradite karmu, zbog ličnog rasta i razvoja svakog od vas, taj susret i ta osećanja, bili su važni, ključni, sudbinski. Samo, to ne znači da treba da ostanete zajedno i da će ljubav sve pobediti i promeniti. Sudbinske veze se takođe okončavaju, jer i taj kraj ima svoje mesto, značenje i lekciju koju vam donosi, jer je i to “zapisano u zvezdama”. Pa, ako verujete u sudbinu, onda je prihvatite sa svime što ona nosi.
Početak je bio divan
Romantika i zanos početka veze zaista mogu da deluju kao nešto zbog čega vredi preći preko svega, mogu vam dugo hraniti iluziju da će “sve srediti” i “opet biti kao na početku”. Samo što to prosto nije istina. Stvari se nikada ne sređuju, naročito ne same od sebe, na takav način da sve bude kao ranije. Nikada nište ne ide unazad. Stvari mogu samo da idu napred, bilo da se razvijaju i unapređuju, ili stagniraju i idu ka svom kraju. U slučaju lošeg, toksičnog odnosa, jasno osećate da sami stagnirate, da se vaš duh i ličnost ne razvijaju i da veza svakako ne postaje bolja. Jedino što napreduje nezadovoljstvo, ogorčenje i razočaranja, a možda i tvrdoglavost i strah – ne odustajete ne zato što ste uporni, nego zato što se bojite neprijatnih suočavanja u još neprijatnijoj samoći. Ne želite da ostanete sami (sa sobom) i da priznate sebi sve ono što već odavno znate.
