Celog života smo zajedno
I ovo deluje kao dobar razlog. Znate se od srednje škole, zajedno ste otišli na fakultet, prosto ne pamtite vreme kada ste bili jedno bez drugog. Praktično ste zajedno odrasli i osećate da biste godine svog života “bacili u vetar” kada biste priznali da je došlo vreme da svako krene na svoju stranu. Neki parovi koji zajedno odrastu, razvijaju se u istom pravcu i sazrevajući i postajući sve više svoji, samo produbljuju i učvršćuju svoju vezu. Neki se razviju u različitim pravcima i ne mogu ni da ostvare svoj pun potencijal ako ostanu zajedno – jedno je uvek na teretu onom drugom, vuče ga nazad i sputava, ili se oboje tako osećaju, jer, držeći se zajedno, ne mogu da slede svoj životni put. Stalno žrtvovanje i pravljenje ustupaka, ili svaljivanje krivice na partnera, zbog neostvarenih snova, stvaraju lošu i sve goru atmosferu, u kojoj niko ne može da se razvija i napreduje.
Promeniće se, odrašće
Prihvatanje nečijih mana je realno, ali ostajanje sa nekim u nadi da će se najzad promeniti, uzaludna je nada. Ako stalno čekate da se partner najzad “osvesti”, da preuzme odgovornost, sazre i odraste, uzalud čekate. On je već shvatio da vas može imati i bez truda da se kultiviše i poradi na sebi. A vi ne možete voleti nekoga koga zamišljate, dok sa negodovanjem iz dana u dan posmatrate onog koji je pred vama, takav kakav je.
Možda nema nikog boljeg
To je strah – ne samo da ćete ostati sami, jer možda nema nikog boljeg, već i strah da niste dovoljno dobri da privučete nekog boljeg, uverenje da nikog boljeg i ne zaslužujete. Ovo je najčešći izgovor kojim ljudi sebe podrivaju i ubeđuju da treba da ostanu u lošoj vezi i trebalo bi da bude razlog da počnete da radite na sebi – nije problem u partneru, već u vama.
Naslovna fotografija:instagram.com/authenticlovepresets
Brankica Milošević
