Ostajemo sa nekim iz razloga “zone komfora”
Lakše nam je da ostanemo u vezi kojom nismo zadovoljni, nego da ostanemo sami, ili da sa nekim novim počinjemo ispočetka. Pomisao na samoću je zastrašujuća, a isto tako i pomisao da tek treba nekog da upoznajemo i da mu se prilagođavamo, da gradimo vezu od samog početka. Zona komfora je istražena, sigurna i udobna, makar bila tesna, otupljujuća i zagušljiva. Potrebna je odvažnost da je napustimo, čak i kada smo svesni da treba to da uradimo, jer je bolje suočiti se sa svojim strahovima, nego živeti u stanju uskraćenosti i frustracije. Pronađite tu odvažnost, vi to dugujete sebi.
Stav da u vezi obavezno gubimo slobodu i nezavisnost
Ovo pogrešno ubeđenje doneće nam klaustrofobiju i sve ostale psihičke i emotivne patnje, koje bismo mogli da izbegnemo kad bismo bili svesni da naš integritet, sloboda i nezavisnost ne predstavljaju kontraindikacije za dobru i uspešnu vezu. Ne moramo da se odreknemo sebe, da bismo bili deo para, ne moramo biti nečija druga polovnia, da bismo uspešno gradili celovitost veze. U zdravim vezama partneri ohrabruju jedno drugo da budu ono što jesu, na način koji je u skladu sa njima. Takva veza pruža stalan izazov i mogućnosti za razvoj i napredak u duhovnom i svakom drugom smislu.
