Život prolazi neverovatnom brzinom i nije depresivno misliti o tome – inspirativno je. Osnažite se, prestanite da se služite izgovorima, da zanemarujete ono što stvarno jeste i živite svoj život punim kapacitetom, kao da vam je svaki dan poslednji. Oni koji se suočavaju sa svojim poslednjim danima, uglavnom žale zbog toga što nisu bili verni sebi. Ne želite da jednom (a to „jednom“ će brzo doći) razmišljate ovako:
„Volela bih da sam imala više hrabrosti da živim svoj život onako kako hoću, a ne kako drugi očekuju od mene.“ Najupečatljivije u vezi sa ovim žaljenjem je to što se ne radi o želji da znaju ko su, da bi mogli da žive u skladu sa sobom. Nego o nedostatku hrabrosti da to urade.
Radi se o tome da znate ko ste, pa ipak birate da budete nešto manje. Jer se tako bolje uklapate, jer „bolje prolazite“, jer je lakše ne sukobljavati se sa onim što društvo nameće i drugi očekuju od vas.
View this post on Instagram
Kad ne živite sopstvenim životom, jer niste dobili dozvolu od drugih, to znači da ni ti drugi to nisu uradili – nisu živeli sopstvenim životom, ispunjavali su tuđa očekivanja i izgradili svoje vrednosti oko toga, verujući da ispravno postupaju. Drugi vam ne žele zlo, oni prosto ne znaju drugačije.
Ali, zašto jednostavno ne možemo da budemo u redu sa drugim ljudima, onakvima kakvi zaista jesu – u oba pravca. Zašto moramo da se suprotstavljamo da bismo ostvarili sebe, zašto nas pogađa i povređuje kad nemamo podršku, zašto stalno tražimo i očekujemo razumevanje?
Vi nemate kontrolu nad drugima, ne možete ih „vaspitavati“, ubeđivati da promene svoje stavove, osvešćivati ih. Možete ih samo prihvatiti takve kakvi su – možete im pružiti ono što očajnički želite da od njih dobijete. Možda oni to neće ni primetiti, ni ceniti. Ali, vi ćete znati, vaš stav će promeniti vašu percepciju i imaćete više ljubavi i razumevanja za ovaj tužan, uprosečen i uplašen svet.
