Mršavi Sten Lorel (Stan Laurel) i debeli Oliver Hardi (Oliver Hardy) nisu oduvek bili u tandemu kao što deluje kada se obrati pažnja na njihovu uigranost i utisak kao da su braća iako ni najmanje ne liče.
Sten je odabrao glumu za profesiju iz dva razloga koja su najviše uticala na njega. Otac mu je bio glumac u pozorištu u Glazgovu, dok mu je uzor bio Den Lino (Dan Leno) najveći britanski muzički komičar. Lorel je pohrlio u Ameriku, zemlju filma, zarad izgradnje karijere. Tu je za učitelja imao najboljeg, Čarlija Čaplina (Charles Chaplin) koji ga je podučavao dok su bili članovi pozorišne trupe. Tako su zajedno došli i SAD.
Nikad i nigde bez šešira
Za razliku od njega, Oliver je počeo glumačku karijeru radeći sve osim glume. Kada se u njegovom rodnom Miledžvilu u Džordžiji otvorilo filmsko pozorište, on je radio kao prodavac karata, čistač, projekcije je puštao, pa je čak bio i menadžer. Primetio je da za filmsku zvezdu nema perspektivu u svom gradu zbog čega odlučuje da ode na Floridu i tamo se oproba kao glumac. Tu se najviše koristio pevačkim sposobnostima, a nastupi su bili kabaretski i vodviljski. Vodvilj predstavlja komediju koja je ispunjena šaljivim monolozima, a prate je popularne melodije.
“Snalažljivi” Olio i zbunjeni Stanlio
Njih dvojica se sreću u Los Anđelesu 1919. godine, gde sarađuju po prvi put. Hardi je do tada snimio preko 300 filmova. Njihovo debitno zajedničko ostvarenje bio je film “The Lucky Dog”. Posle toga kao da ništa nije bilo. Nastavljaju zasebna snimanja kratkih filmova narednih osam godina. Tada na nagovor reditelja Lija Mekareja (Leo McCarey) zvanično postaju nerazdvojni partneri. Kraljevi komedije situacije i filmske zvezde koje su donele najviše novca studiju Hal Rouč.
Opšte su poznati kao filmski glumci, ali njihov rad nije tako “jednoličan”. Prvi filmovi su bili nemi i velik je uspeh što su uspevali da bez duhovitih doskočica nasmeju gledalište. Kada se zvuk pridružio filmu stvari su išle mnogo lakše. Takođe, oni su nastupali u pozorištu poslednjih godina karijere, a kasnije su postali likovi crtanog filma.
Ponekad su i (ne)red uvodili
Detinjasti Stanlio i Olio koji je večito “mozak situacije” uspeli su da izmame osmeh Oskara filmom “Muzička kutija”. Ostali su upamćeni filmovima “Sinovi pustinje”, “Bitka stoleća” gde je Stanlio bokser koji prvobitno nespretnošću i srećom vodi meč, a na kraju uspeva da zaspi u ringu i tako ga sudija proglašava gubitnikom. Tu su i “Dva mornara” gde od manje gužve prave opšte uništenje.
Do kraja karijere došlo je 1951. godine. Neposredno pre toga su u Francuskoj snimili poslednji film “Utopija”. To je bio 106. film koji su zajedničkim snagama stvorili. Godinu dana pred Hardijevu smrt tumor mu je “pojeo” 45 kilograma. Stanlio je dobijao ponude da nastavi samostalan rad, ali je svaki put odbio.
Mršavko je uvek imao iznenađenje u rukavu
Njihovi filmovi su snimani na “nitratnom filmu”, tj. nitrocelulozi koja je veoma zapaljiv materijal. Tako da je pravo čudo što se ne zna gde su samo dva filma Stanlija i Olija. Na početku ere zvučnog filma nije bilo sinhronizacije, tako da su morali jednom prilikom da snimaju na nemačkom jeziku zarad veće gledanosti.
Muzej Stanliju i Oliju u Nemačkoj
ApoMaja – Piši kao što osećaš, govori kako misliš i ureži osmeh u svoj duh.
