Ponekad, ništa ne možeš da učiniš da sprečiš da stvari idu tamo kuda su krenule – ka kraju na kome se nalazi količina patnje koja će te progutati. Bez obzira koliko je ljubav velika, koliko je veza pouzdana, bez obzira šta ti činila, ponekad se završi tako što te on povredi i izda najgore na svetu, na način posle koga nema povratka, nema izbora, nema oporavka veze. Ostaješ sama i pokušavaš da preživiš. Ponekad se to desi bez upozorenja, bez najave i bez objašnjenja. On ti ne pruži priliku da zastupaš sebe, da braniš i čuvaš vezu, da uradiš bilo šta. Samo ti saopšti da je gotovo. Možda je najzad odlučio, posle dužeg vremena, a ti uopšte nisi ni znala da je on u procesu tako velike odluke – nije te obavestio o tome kako se oseća i čemu teži i to je izdaja. Jednako kao što je izdaja i kad je već uradio nešto što sigurno okončava vezu – prevario te ili još gore, zaljubio se u drugu i želi da bude sa njom u vezi, a ne sa tobom.
I niko nije kriv. Jer stvarno nije. Ti nisi kriva što je tako teško voleti. On nije kriv što se u njegovom srcu nešto promenilo. Takva je ljubav, takav je život, nema krivice. Bili ste odgovorni za odnos, ali kad on ponese odgovornost za prekidanje odnosa, to ne znači da si ti kriva i da si nešto učinila ili nisi. Sigurno si mnogo toga učinila i mnogo toga nisi, ali postupala si najbolje što si umela u službi ljubavi. Ako te je izdao, on ima svoje razloge. Možda je kukavica. Ti ne možeš da mu uliješ hrabrost i da ga nagovoriš da nastavite dalje, ka nečemu što njega zastrašuje više od svega. Možda si mu dosadila. Možda je on osoba kojoj svaka veza dosadi i koja uvek traži nov izazov kad se zasiti odnosa u kome se nalazi. Možda i on to tek treba da sazna o sebi – ti to nisi mogla da znaš.
