Bilo da ste šef, ili običan izvršilac, u privatnoj ili državnoj firmi, ako želite da imate dobar odnos sa ljudima sa kojima radite, sa timom od koga zavisi i vaš uspeh, sa klijentima i spoljnim saradnicima, zaboravite na ponašanje zbog koga će vam iza leđa šaputati kako se verovatno plašite da će vam „pasti kruna sa glave“ ako uradite nešto što vam je ispod časti. Ne postoji posao koji bi trebalo da vam bude ispod časti.
Šta ćete učiniti ako nešto prospete, ili unesete blato u kancelariju, a čistačica ne dolazi tog dana? Hoćete li sedeti u haosu, ili ćete zvati nekog podređenog da to počisti? Ili ćete jednostavno sami obrisati, počistiti i oribati, kao što biste to uradili i kod kuće? U kuhinji ćete sami oprati svoju šolju za kafu, a ako vidite još dve, tri šolje, hoćete li ih ignorisati, ili ćete ih časkom oprati, kad ste već pri pranju? Ali ne radi se samo o takvim stvarima, tu je i ono što „nije vaš posao“ a što možete lako da uradite i svima olakšate.
Ponekad je dovoljno da date primer i da bez galame i pompe nekome pomognete, ili prosto ispravite nečiju grešku, da bi sprečili neprijatne posledice. Kada tako postupate, ostali će vam rado izaći u susret kad vama treba pomoć i podrška.
Vrlo je bitno kakav stav imate prema poslovima „ispod časti“ ili onome što „nije vaš posao“. Ako osećate da drugi iskorišćavaju vašu spremnost da uskočite i pomognete i da u gužvi preuzmete na sebe dodatni teret da bi posao bio završen i rokovi ispoštovani, verovatno ste u pravu. Kad se drugi oslanjaju na vas, a za to nemate nikakvu nagradu, pa čak ni priznanje da ste potrebni i da su srećni što vas imaju, i kad se zbog toga loše osećate, potrebno je da to iznesete, da kažete kako se osećate i da zahtevate da se i drugi više potrude, ili da dobijete neku satisfakciju – povišicu, višu poziciju, ili ako to nije moguće, slobodan dan, ili rasterećenje na poslu kad kritični trenuci prođu.
