Kad kažete Španija obično se pomisli na lepotu Barselone, sangriju, dobra vina, crvenu boju, flamenko, fudbal i najčešće u šali izgovorenih fraza koje smo naučili u serijama. Popularno nazvane španske, one su, u stvari, meksičke, tako da stanovnike ove zemlje najčešće zna i da uvredi to poređenje.
Španija – zemlja dobrog vina, fudbala i flamenka
Kraljevina Španija smeštena je na jugozapadu Evrope, zauzima veći deo Pirinejskog poluostrva. Deo Španije su i dva arhipelaga u Sredozemnom moru (Balearska ostrva) i Atlantskom okeanu (Kanarska ostrva). Prirodna lepota i geografski položaj omogućena je zbog izlaska na Sredozemno more na istoku, na Atlantski okean na severu i severozapadu, dok se na jugu graniči sa evropskim delom Gibraltara. Spada u poredak mediteranskih zemalja, sa njenim severoistočnim komšinicama Francuskom i Italijom, čineći tako jednu od najlepših destinacija za godišnji odmor.
Njen glavni grad je Madrid i on je jedini evropski grad koji ne leži ni na jednoj reci, jezeru ili bilo kakvoj vodi. Radi se o jednom od najosunčanijih glavnih gradova Evrope koji se nalazi na nadmorskoj visini od 665 metara. Upravo nadmorska visina doprinosi tome da je njegova klima nešto što ili možete ili ne možete da podnesete. Vlažnost vazduha na čuvenih četrdeset stepeni Celzijusa je vrlo niska, tako da se vrućine lakše podnose. Region (Madrid sa okolinom) se sa oko pet miliona stanovnika ubraja u najveće evropske metropole. Sam grad Madrid (bez predgrađa) je sa svojih 3,1 milion stanovnika, posle Londona i Berlina, treći najveći grad u Evropskoj uniji. Danas oko osamdeset odsto stanovništva živi u gradovima Španije. Ona je prilično homogena što se religije tiče, čak devedesetsedam odsto stanovništva je katoličke veroispovesti.
Glavni grad Španije – Madrid
Kada je reč o hrani, španska kuhinja veoma je zanimljiva i turistima koji uz paelju, gaspačo i ćurose upoznaju još jedan deo španske kulture. Na jugu se prži u ulju, u središnjem delu se peče i roštilja, a na severu se kuva. Rimljani i Mauri stvorili su temelje španske kuhinje, koja je pun oblik dobila pronalaskom i uvozom krompira, paradajza, paprike, čokolade i vanile. Najpoznatije jelo je “paelja”, sprema se od pirinča i sitno seckanih komadića ribe, plodova mora, mesa i povrća, s obaveznim začinom šafranom. Pije se slatka madeia, sangrija od vina i voća, slatko crveno vino. Tradicionalni deserti nastali su pod maorskim uticajem, prave se od badema ili marcipana, kandiranog voća, meda, jaja, cimeta. Flan je krem od jaja preliven karamel-umakom.
Gaudijeva dela u Barseloni
Kultura je usko povezana sa religijom, tako je Barselona postala jedna od najvećih evropskih gradova koji svojom godišnjom posetom može stati na crtu najvećim svetskim prestonicama. Katalonski modernizam, odnosno secesija ili kako se još naziva ovaj pravac koji se javlja u raznim zemljama pod drugim imenima, kao i modernizam, koji je poslednji univerzalni pravac koji se javlja u devetnaestom veku. Barselona je ostavila veliki pečat u stilu modernizma i secesije, odnosno katalonskog modernizma. Tu su slikari i pisci kao Ramon Kasas (Ramon Casas) i Santijago Rusinjo (Santiago Rusiñol) i veliki arhitekta Antonio Gaudi (Antoni Gaudí). Od Gaudija u Barseloni postoje mnogobrojni poznati objekti i tu spadaju osim drugih Kasa Mila (Casa Milà), Kasa Batljo (Casa Batlló), Kasa Kalvet (Casa Calvet), Park Guelj (Parc Güell) i poznata Sagrada Familija (La Sagrada Família), koja je sagrađena 1882. godine i od 2005. godine svrstava se u zgrade koje spadaju u svetsku kulturu pod zaštitom UNESKO-a.
Poznati slikari koji su radili i živeli u Španiji su El Greko (El Greco), Fransisko Goja (Francisco Goya), Salvador Dali (Salvador Dalí), Pablo Pikaso (Pablo Picasso) i mnogi drugi. Nacionalna biblioteka u Madridu najveća je u zemlji i poseduje više od četiri miliona dela među kojima su dela Servantesa (Miguel de Cervantes). U Muzeju Prado (Museo del Prado) u Madridu, nalazi se jedna od najvećih kolekcija umetničkih dela na svetu.
Jedna od zanimljivosti ove zemlje i svakako detalj koji nas večno povezuje jeste trka sa bikovima, koja se održava svake godine. Španci i avanturisti iz sveta trče pred razjarenim bikovima kroz osamstopedeset metara dugu ulicu do “Plaza de toros”, odnosno arene za borbu s bikovima. Ovu trku proslavio je američki pisac Ernest Hemingvej (Ernest Hemingway) u romanu “Sunce se ponovo rađa”.
Pablo Pikaso i Salvador Dali
Jedna od najsunčanijih zemalja Evrope, sa velikim istorijskim i kulturnim bogatstvom, uz dobro vino i hranu, sa svojim mediteranskim duhom donosi za svakoga po neko uživanje. Uz mentalitet nasmejanog naroda, mnogi se odlučuju i na život tamo kada je posete, a većina se svakako sa užitkom ponova vraća.
Ana Pantić je student novinarstva, multitasker i folkloraš već više od decenije. Jedino je ljudska glupost može pošteno iznervirati, nikad se ne kaje za ono što uradi, voli kvalitetne ljude i lepe stvari, živi za putovanja i dobru knjigu, užasno je tvrdoglava i zato neizmerno poštuje one koji to znaju da trpe. Smatra da možemo upoznati sami sebe tek kada otkrijemo sopstvene granice, a vodi se citatom “Be yourself. Everyone is already taken” Oscara Wilda.
