Čuvene francuske expositions universelles inspirisale su neke od najlepših i najpoznatijih pariskih građevina, kao što su Ajfelova kula (1889), stanice Gare d’Orsay i Gare de Lyon, Le Petit Palais i Le Grand Palais (sve 1900), ali i ovaj, prema mišljenju mnogih najlepši pariski most, čuveni Pont Alexandre III.
Exposition universelle koja je održana 1900. godine pokazala se kao najplodonosnija od svih, i, osim što je dala najveći broj spomenika, privukla je i najveći broj posetilaca, kojih je te godine bilo više od 50,000,000. Jedan od najlepših spomenika izgrađenih te godine svakako je i ovaj most, podignut da služi kao simbol francusko-ruskog prijateljstva, tačnije saveza koji su sklopili car Aleksandar III (Александр III Александрович) i francuski predsednik Karno (Carnot) 1891. godine. Nikolaj II Aleksandrovič (Николай II Александрович), sin cara Aleksandra III i poslednji ruski imperator, postavio je kamen temeljac 1896. godine.
Most krase četiri stuba visine od 17m, na čijim vrhovima su pozlaćene statue koje čuvaju most.
Na Desnoj obali nalaze se “Slava nauci” (Renommée des Sciences) i “Slava umetnosti” (Renommée des Arts), dela Emanuela Fremijea (Emmanuel Frémiet), velikog francuskog skulptora tog perioda, dok su na Levoj obali “Slava trgovini” (Renommée du Commerce) i “Slava industriji” (Renommée de l’Industrie). Osim toga, u podnožju svakog stuba nalazi se još po jedna statua, dakle, ukupno ih ima još četiri, a njihove teme su “Francuska u srednjem veku” (La France du Moyen Âge), “Francuska u renesansi” (La France à la Renaissance), “Francuska Luja XIV” (La France sous Louis XIV) i “Moderna Francuska” (La France moderne).
Ceo most napravljen je od čelika, a arhitekte zaslužne za njegov izgled su Kasijan-Bernar (Cassien-Bernard) i Gaston Kuzan (Gaston Cousin), dok su inženjeri koji su radili na njemu Žan Rezal (Jean Résal) i Amede Albi (Amédée Alby). Ukupno je dug 160m, a vodi od Invalida do Velike i Male palate, koje su takođe izgrađene za exposition universelle 1900.
Jedan od zahteva pri izradnji mosta bio je da on ne zaklanja pogled na Invalide i Jelisejska polja. Zbog toga je most prilično nizak (6m), a širok 40m. Sada kada znate šta most ne zaklanja, suvišno je govoriti o predivnom pogledu koji se pruža sa njega: sa jedne strane tu su Velika i Mala palata, primeri beaux-arts arhitekture, a sa druge Ajfelova kula, možda i najveći simbol Pariza.
Na sredini most nalaze se “Nimfe Sene” i pozlaćen grb Francuske, još jedan od mnogobrojnih ukrasa ovog mosta.
Pogled na Ajfelovu kulu
"Nimfe Sene"
"Nimfe Sene" - detalj
I za kraj, sledeći put kada se budete našli u Parizu, nemojte propustiti šetnju pored Sene. Preporučujem da krenete od Ajfelove kule, pa da kejevima pored reke prođete pored mostova Pont d’Iéna, Pont de l’Alma, i, na kraju, Pont Alexandre III. Uživajte u pogledu sa mosta, koji je fantastičan u bilo koje doba dana, a zatim pređite do Velike palate i šetnju završite, nakon što ste prešli cela Jelisejska polja, na trgu Šarla de Gola (Charles de Gaulle), kod Trijumfalne kapije. Toplo preporučujem i vožnju čuvenim pariskim brodićima (bateaux mouches) po Seni, jer ćete sa reke najbolje videti i osetiti lepotu njenih mostova.
Dejana Knežević voli knjige (one opipljive), crnu boju i Avenged Sevenfold; Behemota, kafu i McQueen-a. “I am sick of lovable people, somehow they are all a lie.” (D. H. Lawrence)
