Iz Kalifornije, u kojoj je The Golden Gate Bridge, selimo se u Francusku da vidimo čuveni Pont du Gard.
Sagrađen u 1. veku pre nove ere od strane Rimljana, ovaj most je još tada dobio veliku ulogu, jer je služio kao akvedukt – građevina podignuta preko reke radi prevođenja kanala za snabdevanje vodom. Podignut je preko reke Gar, deo je akvedukta garskog departmana dugog 50km. Sve okolne kuće, fontane i kupatila snabdevao je vodom upravo ovaj akvedukt, u to vreme jedan od najvećih i najvažnijih, i sprovodio je oko 200,000,000l vode dnevno. Ipak, u 4. veku usled neodržavanja postao je nezahvalan za prenošenje vode, iako je najverovatnije korišćen do kraja 9. veka.
Druga važna funkcija ovog mosta obezbedila mu je opstanak u mračnom srednjem veku. Naime, on je služio kao carinski most. Lokalni biskupi i ugledni, bogati ljudi bili su zaduženi za održavanje mosta, i to vekovima, a ono što su oni tražili za uzvrat bilo je da se uvede carina za sve putnike koji prelaze most. Jedini razlog zbog koga je most tu i dan-danas je taj što se na njemu dobro zarađivalo – samo zbog toga uspeo je da preživi srednji vek.
Pont du Gard ima tri nivoa i nalazi se 49m iznad reke, a njegova ukupna dužina iznosi 274m. Svaki “sprat” sastavljen je od lukova, čiji se veličina i broj razlikuju na svakom nivou. Prvi nivo, onaj najbliži vodi, ima 6 lukova koji su 22m visoki. Drugi, srednji nivo, ih ima 11, a njihova visina je 20m. Treći nivo ima najviše lukova – danas 35, a pre nekoliko vekova ih je bilo čak 47 – koji su visoki po 7m.
Ceo most izgrađen je bez upotrebe spojnica ili maltera – sve što su koristili bio je kamen. Da bi od čistog kamena, bez upotrebe maltera, mogli da naprave most, morali su da neverovatno precizno klešu, kako bi kamenje nalegalo čistom frikcijom. Čak 50,400t kamena iskorišćeno je za ovaj most! Građevinari su na kamenu ostavljali i savete i uputstva, tako da se na nekim komadima može videti “fronte dextra” ili “fronte sinistra”, što je označavalo gde je kamen trebalo staviti – napred desno ili napred levo.
Ime arhitekte nije poznato, ali ni način na koji je most podignut. Onaj koji je upravljao radovima bio je ili bogati pojedinac ili sam grad Nim, i morao je zaposliti veliki broj stručnjaka i radnika koji bi mogli da prevezu kamen i da ga savršeno isklešu. Osim toga što je samo prenošenje ovoliko teškog kamenja bio jako težak zadatak za to vreme, kada je sve morao da radi i svime da upravlja sam čovek, izdgradnja ovog mosta bila je i neverovatno skupa. Emil Esperandje (Émile Espérandieu), francuski stručnjak koji se bavio epigrafijom i arheologijom, procenio je troškove izgradnje ovog mosta na više od 30,000,000 sestercija (starorimski srebrni novac, a vekna hleba koštala je u to vreme oko pola sestercije).
Danas je most turistička atrakcija, a postao je primetno popularniji kada ga je 1985. godine UNESCO uvrstio u Svetsku baštinu. Mnogi veliki Francuzi posetili su most, ali i veliki ljudi iz drugih zemalja. Slikari bi dolazi da ga naslikaju, a književnici i filozofi najčešće bi kasnije pisali o tom iskustvu. Žan-Žak Ruso (Jean-Jacques Rousseau) ga je posetio 1738. godine i o njemu kaže:
Rečeno mi je da odem i vidim Pont du Gard; to sam i uradio. Bilo je to prvo delo Rimljana koje sam video. Očekivao sam spomenik vredan ruku koje su ga podigle. Ovoga puta ono što sam video prevazišlo je moja očekivanja, i to jedini put u celom mom životu. Samo su Rimljani mogli napraviti takav efekat. Pogled na ovaj jednostavan i plemenit spomenik još više me je pogodio jer se nalazi usred divljine, gde ga tišina i samoća čine još upadljivijim, a divljenje još življim; a ovaj most bio je samo akvedukt. Zapita se čovek kakva je snaga ovo ogromno kamenje donela ovako daleko od bilo kog kamenoloma, i šta je spojilo ruke hiljada ljudi na mestu gde nijedan od njih ne živi. Razmišljao sam od tri sprata ovog fantastičnog zdanja, iako me je poštovanje skoro sprečilo od šetnje ispod njega. Koračajući ispod ogromnih svodova, čuo sam jasne glasove svih onih koji su ih izgradili. Osetio sam se kao insekt, izgubljen u svoj toj veličini. Dok sam sebe činio malim, osetio sam nešto neobjašnjivo što je raslo u mojoj duši i rekao sam sebi: “Ah, zašto nisam rođen kao Rimljanin!”
Pont du Gard, Robert Hubert (1786)
Dejana Knežević voli knjige (one opipljive), crnu boju i Avenged Sevenfold; Behemota, kafu i McQueen-a. “I am sick of lovable people, somehow they are all a lie.” (D. H. Lawrence)
