Pre svega, život će te na najbolniji način suočiti sa tvojim sopstvenim zabludama i ograničenjima, a to su najbolnije i najdragocenije lekcije koje treba da savladaš. Ono najgore je da se učenje te vrste uopšte ne završava, uvek postoji još neki udarac koji treba da preživiš i da iz tog iskustva nešto naučiš – možda nešto što misliš da si već savladala.
Nikome ne možeš da pomogneš
Ma koliko ljubavi i empatije imala prema nekome ko očigledno ima problema i bori se sa njima i traži pomoć – ti ne možeš da uradiš ništa. Odnosno, sve ono što činiš, nije dovoljno, jer ne možeš da uradiš umesto nekoga ono što on mora da uradi sam za sebe, da bi se iščupao iz začaranog kruga. Bićeš u situaciji da se kidaš zbog bliskih osoba u kojima vidiš vrednosti, potencijale, svetlost – a oni ne vole sebe ni približno onoliko koliko ih ti voliš, destruktivni su i uništavaju sve svoje šanse za sreću i uspeh. Gledaćeš tragediju svojih bližnjih i bićeš nemoćna i očajna – ništa ne možeš da učiniš i stalno se preispituješ da li možda ne činiš dovoljno, možda ne daješ sve od sebe. A najgore je to što ćeš neke od tih voljenih izgubiti definitivno. Ubiće se, umreće. A ti nisi mogla ništa da učiniš i sada moraš da živiš sa tim.
