Vodopadi su jedna od najpoznatijih i najfascinantnijih prirodnih lepota. Definišu se kao slobodan pad vode na mestima gde reka naglo menja nivo. Uzroci ovakvih prekida u reljefu su pomeranje tektonskih ploča i različiti sastav stena. Zapanjujući izgled, protok od stotina hiljada litara vode u minutu i lokacija na granicama država zajedničke su osobine za tri vodena diva: Viktorijine, Nijagarine i Iguasu vodopade.
Iguasu vodopadi
Na jeziku Guarana Indijanaca Iguasu znači “Velika voda”, što i najbolje opisuje ovo čudo prirode. Na polukrugu od 2700 m nalazi se 270 manjih vodopada i time zvanično Iguasu vodopade stavlja na prvo mesto u svetu po površini. Nastajanje ovog kompleksa naučnici objašnjavaju lomljenjem južnobrazilskog bazaltnog platoa, dok ga Indijanci vezuju za jednu romantičnu legendu o tragičnoj ljubavi boginje i čoveka. Najveći i najatraktivniji slap je Đavolje grlo (Garganta del Diablo), u obliku slova U, koji se prostire na 700 metara i predstavlja granicu između Brazila i Argentine. Prilaz sa obe strane dobro je uređen, pa se Đavolje grlo može posmatrati sa klupa na klizavoj stazi, sa tornja, iz helikoptera ili glisera koji prolazi između slapova. Posebnost ove turističke atrakcije upotpunjuje ambijent nestvarnih zelenih nijansi trave i prašume, iz kojih dopiru zvuci bučnih ara i tukana.
Nijagarini vodopadi
Najposećeniji vodopadi na svetu nastali su na reci Nijagari, na samoj granici Sjedinjenih Država i Kanade. Prvi naselljenici regiona Nijagare, narod Klovis, živeli su pre 12.000 godina i oni svedoče o nastanku velelepnih vodopada. Tokom ovog perioda (Paleo-Indian) topljenjem glečera nastale su tektonske promene na Nijagarinom platou, koje su uslovile formiranje vodenih slapova visokih preko 50 metara. Jedinstvena karakteristika ovih vodopada je da voda nikada ne prestaje da teče, čak ni u zimskim mesecima. Još jedna zanimljivost vezana za ovu destinaciju je spomenik Nikoli Tesli, koji je tu postavljen 2006. godine u znak sećanja na njegove velike zasluge u izgradnji prve hidroelektrane na Nijagari.
Viktorijini vodopadi
Viktorijini vodopadi ili “Dim koji grmi” na jeziku naroda Kololo dugi su 1.7 kilometara i visoki 128 metara. Formirani su u toku erupcije vulkana još pre nastanka reke Zambezi. Najpre je lava formirala ploču čije je pukotine kasnije ispunila reka i daljom erozijom stvorila slapove. Vodopad se prostire u dve države, Zambiju i Zimbabve. Prelamanje sunčevih zraka u minijaturnim česticama vode pruža nezaboravne prizore duge, zbog koje pleme Tonga ove vodopade smatra svetinjom i dokazom božijeg prisustva. Ovi vodopadi imaju status svetske baštine (UNESCO World Heritage convention) i predstavljaju jednu od najznačajnijih turističkih atrakcija Južne Afrike.
Tijana Jeremić je student turizma, pasionirani putnik i autor bloga Heels and Voyages by T. Veliki obožavalac štikli, slatkiša, okeana i životinja. Smatra da ljudi kroz putovanja uče o drugima, ali i o sebi.
