Moda u izvesnoj meri uvek jeste pomalo šokiranje, pomeranje granica i istraživanje novih teritorija u pogledu stila, nosivosti, održivosti. Eksperimentisanje sa formom, konceptima i oblicima, koji u svojoj suštini uvek treba da budu praktični to jest nosivi. U samom DNK istorije mode i svečanih događanja, crvenih tepiha i prijema, je neprolazna želja da se uradi nešto novo i drugačije, i na svakom od takvih događaja postoji “sigurica” ekipa koja zna šta im stoji, i to nose, bez želje za preteranim eksperimentisanjem, kao i ona druga grupa koja se ne boji da privuče malo više pažnje.
Od sirovog mesa za dodelu VMA 2010, preko Marlene Dietrich u smokingu za ulogu kabaretske pevačice Amy Jolly u filmu Morocco iz 1930. A tu je i “gola” haljina sastavljena samo od nakita, koju je Cher nosila za dodelu Oskara 1988. kada je i dobila ovu prestižnu nagradu. Ukratko, pričamo o hrabrim ženama koje se nisu bojale da naprave revoluciju na crvenom tepihu, i malo promene pravila, ne strepeći od toga da završe na listi najgore obučenih.
Marlene Dietrich
Ništa ne može da nadmaši žensko odelo danas, i zaista niko ni ne okrene glavu za ženom u odelu sa pantalonama, ali 1930. to ne samo da nije smatrano ženstvenim veći kranje neprimerenim. Žene jesu nosile kratke suknje i golija ramena, jer su već 20-e donele znatno liberalniju modu, čak i pantalone su 30-ih počele da zaživljavaju u ženskim garderoberima, ali muško odelo? Na ženi? To je bilo već nešto sasvim drugačije. Marlen je svoje odelo ozbiljno dobro nosila, sa sve šeširom na glavi, i kravatom da pojača poruku koju šalje. Pored ovog revolucionarnog čina, još jedan se vezuje za film Maroko. U njemu Marlen glumi pevačicu u kabareu koja tokom jednog od nastupa ljubi ženu. Jedna od upamćenijih i revolucionarnijih scena i istoriji filma, a i nastupa. I to mnogo pre Madone.
