Sva pogrešna ubeđenja o sreći, koja nas sprečavaju da iskusimo sreću, potiču iz jednog osnovnog – nešto nam fali za sreću, nešto treba da imamo da bismo bili srećni. Sami sebi postavljamo uslove za sreću i na taj način ograničavamo svoju sposobnost da sreću osetimo – tek onako, bez ikakvog razloga i povoda, kao jednostavnu radost življenja. Transformacijom pogrešnih stavova, otpuštanjem uslova koje sebi postavljamo, možemo da izađemo iz začaranog kruga komplikovanja i da pojednostavimo stvari, jer uglavnom, sve velike istine su krajnje jednostavne. Dakle, verujemo u lažna ubeđenja i trujemo se njima – zašto ne bismo prestali?
Sreća je u sigurnosti
Ideja sigurnosti se kreće u rasponu od materijalne sigurnosti (bilo da je to za nas nešto skromno, ili luksuzno), preko sigurnosti u emotivnim odnosima, do traženja garanacija za sve u životu. To je nerealno, toksično i glupo. Sigurnost ne postoji, osim kao trenutni osećaj da će biti sve u redu. Ako mislite da ćete se osigurati sa mnogo nula na štednom računu, ograničavate se na strah od nemaništine i razvijanje ambicije za sticanje, koja može da vam proguta život. Vaša banka sutra može da propadne, vaš novac može da nestane, svet može da ode dođavola i gde ćete onda naći sigurnost? U nulama? Potrebno je da shvatite da je istina da ne postoji ništa sigurno i da je svaka garancija ograničena – kao i ljudski život. Verovatno treba da se suočite sa strahom od smrti i nekim drugim strahovima i nesigurnostima, koji su ugrađeni u vaša ubeđenja i stavove, koji čine temelje vaše “istine”.
