Ljubav je ono ključno što nam je potrebno da bismo živeli svoj najbolji i najispunjeniji život, utvrdili su stručnjaci, u istraživanju raznih grupa ljudi, u različitim sredinama i kulturama. Mogli su to da utvrde i bez istraživanja, ali, ovako je zvanično – veze i odnosi koje stvaramo sa ljudima, ključ su osećanja sreće i zadovoljstva kvalitetom sopstvenog života, svuda u svetu. Istraživanje je potvrdilo – najsrećniji u raznim društvenim zajednicama i grupama nisu bili oni najbogatiji, niti oni koji imaju najbolje poslove, niti oni koji žive u najlepšim oblastima. Najsrećniji su ljudi koji su imali život ispunjen kvalitetnim i zdravim vezama.
Nastojeći da ostvarimo sebe kroz karijeru, da pronađemo svoje mesto u svetu, da se borimo za egzistenciju, položaj, priznanje, da napredujemo, da ostvarimo ono što smatramo uspehom, da osvojimo samostalnost i nezavisnost, propuštamo da uložimo u ono najvažnije – u bliske odnose. Porodični odnosi se posmatraju kao izvor problema, u njima tražimo korene svojih strahova, trauma i toksičnih uverenja, ljubavne odnose doživljavamo kao komplikovane i stalno pišemo i govorimo o tome kako da se izvučemo iz toksičnih odnosa i kako da izgradimo zdrave odnose. Prijateljski odnosi su nam, izgleda, zamena i za porodicu i za partnerske odnose, u njima najčešće nalazimo onu toplinu, podršku i razumevanje koji su nam neophodni da bismo se osećali kao ljudska bića. Ipak, mnogo ljudi nema ni stabilne i trajne prijateljske odnose, jer je pitanje poverenja, povezanosti i topline, pitanje bliskosti, a strah od bliskosti je jedna od ozbiljnijih savremenih bolesti čovečanstva.
Tražeći sebe, lečeći sebe, unapređujući sebe, postali smo obuzeti sobom i zaboravili smo kako da budemo tu jedni za druge, na najjednostavniji način, putem topline i bliskosti.
Kad preispitate svoja osećanja, u suštini onog tinjajućeg (ili gorućeg) nezadovoljstva i tuge, naći ćete crnu rupu ljubavi. Njen tragičan nedostatak u važnim odnosima koje imate, ili potpuni nedostatak tih važnih odnosa. Kada prođu kroz najteže situacije u svom životu, oni koji se osvrnu na najgore momente patnje i beznađa, obično govore o tome kako ne znaju da li bi preživeli da nije bilo nekog bliskog pored njih, a to su najčešće članovi porodice i prijatelji.
