Muška energija nam je dominantna
To je veliki problem savremenih samostalnih žena, samohranih majki, nezavisnih žena koje imaju visoke kriterijume (opravdano) i koje su naučile da se oslanjaju same na sebe. Oko njih obično gravitiraju muškarci koji traže nekoga da razmišlja i odlučuje umesto njih, protiv koga će se u nekom trenutku pobuniti, jer razmišlja i odlučuje umesto njih. Kad imamo jaku mušku energiju, mi preuzimamo inicijativu, mi shvatamo jednakost kao da nam je dozvoljeno da se ponašamo kao muškarci, ne trpimo gluposti, ne igramo igre i nemamo vremena da sačekamo da neko skupi hrabrost, da nam priđe, da nas osvoji, da inicira razgovor, da počne prvi da flertuje, da predloži seks… Sve mi to odradimo same, da vidimo kako će čovek da se snađe i da li je u stanju da nam parira i da nas prati. A čovek mrzi da se trudi da parira i naročito mrzi da prati, jer to mu daje osećaj da nije dovoljno…čovek. Problem sa muškim ženama je što imaju suviše muda i ne oklevaju da ih upotrebe, a muškarci to vide kao konkurenciju, a ne kao izazov. Muškarac mrzi kad je žena više muško od njega. Drugim rečima, u stanju smo da uništimo muško samopouzdanje i osećanje svrsishodne muževnosti, svojom muškom energijom. Deluje kao nerešiv problem, jer kako da budemo manje nego što jesmo? Kako da ne probijemo nečije granice, ako su krhke? A kako da izađemo na kraj sa nekim čije su granice nesalomive? Ili, kako da privučemo nekoga čije su granice fleksibilne?
