Znam da je teško biti heroj u ovom smislu. I sama sam sklona kritikovanju stvarnosti i svega oko sebe. (Kod mene je to urođeno, verujte. Mislim da sam imala primedbu i na sistem funkcionisanja jaslica, a direktor predškolske ustanove dobio je i pisanu kritiku za svoj rad. Doduše, u vidu crteža devojčice koja je neodoljivo podsećala na mene i koja se plazi čiki koji je neodoljivo podsećao na njega. Prve batine sam dobila u četvrtoj ili petoj godini kada sam pokazala srednji prst kroz prozor kola kojima je moj tata upravljao propisno, ljudskom brzinom, dok je manijak iz kola pored projurio pored nas, nekulturno negodujući.)
Elem, nije se sistem obrušio na mene lično usled čega bih mogla postati nezadovoljna. Nije mi priroda pokazala i svoju lošu stranu usled čega bih bila isfrustrirana. Životne okolnosti me nisu naročito mučile, što bi moglo da izazove mrzovolju prema svemu i svakom. U mom slučaju, kritikovanje više ima veze sa težnjom ka perfekcionizmu. Uvek mislim da može bolje. I da se razumemo, ni sama nisam pošteđena od sebe. U slučaju sebe, gotovo da uvek i preteram. Poduhvatima kojima se moja okolina divi, ja uvek pronađem neko ali.
Ponekad uhvatim sebe kako zamišljam svoj svet bez mane. Sigurno i sami to radite.
U mojoj utopiji ljudi su najviše drugačiji od realnih. Pozitivni su i ponašaju se ljudski. Moji utopisti prevazišli su sve životinjske instinkte. Ljubav dele bezuslovno. Odnosi se ne zasnivaju zbog interesa. A kad se zasnuju, potpuno su oslobođeni od svake stege. Ispunjavanje društvenih normi nešto je što možeš, a i ne moraš. Ako ti se udaje, udaj se. Ako nećeš na fakultet, ne moraš. Ako hoćeš da šetaš go, šetaj. (Oni koji pomisle da bi svetom u ovom slučaju vladao haos, neka znaju da u mom svetu ljudi ne bi radili stvari iz čistog hira, kao što je danas slučaj, već iz iskrene želje. Želje nisu nenormalne kao što hirovi uglavnom jesu.) Svako bi se cenio po sopstvenoj zasluzi. A vrednosti bi bile potpuno drugačije. Pa ako si rođen siromašan, ne znači da ćeš patiti celog života zbog toga. (Ovo se ne odnosi samo na savremeno doba. Oduvek su stvari išle istim principom.) Uz trud i rad, postizanje svega bilo bi moguće. Naravno, ne bi bilo verske, političke, nacionalne, kulturne, modne i diskriminacije svih ostalih vrsta. Ne bi se svi voleli, al’ se ne bi ni mrzeli.
Ne smejem se zato što sam srećan. Smejem se da bih tebe nasmejao
Ali da li je to suština, kritikovati postojeći i živeti u nekom imaginarnom svetu? Jeste, u slučaju kada kritikom hoćemo da poboljšamo postojeće, a kada u imaginarno bežimo radi rehabilitacije i boljeg funkcionisanja u realnom. Ipak, zabava je u postojećem. Šta je naš zadatak? Da razumemo svet oko sebe što više možemo. (“Jer jačina čovekovog položaja u svetu zavisi od stepena primerenosti njegovog opažaja stvarnosti”, pisao je Erih From (Erich Fromm)). Da ne budemo naivni, jer će nas povrediti.
Da ne budemo ovce, jer će nas nasamariti. Ali da budemo spremni i da nas povrede i da nas nasamare. Da budemo srećni zbog onoga što imamo, a ne tužni zbog onoga što nemamo. Da se ne upoređujemo, jer uvek će biti boljih i gorih od nas. Da shvatimo da će uvek biti nezasluženo nagrađivanih, i onih čije se zasluge ne cene. Biće mržnje i diskriminacije. Ali biće i ljubavi i poštovanja. I ceniće se prevara, ali i dobročinstvo. Setite se koliko ste puta dobili pokudu na uložen trud, odbijanje na izraz ljubavi, neprihvatanje vaših najboljih namera. Ipak, budite svesni koliko ste puta nagrađeni i kada nije bilo do vas, koliko su vas voleli, a ni sami niste bili svesni zašto, koliko su okolnosti bile na vašoj strani bez, po vašem mišljenju, realnih razloga.
Stvari se odvijaju u savršeno nesavršenoj ravnoteži. Ako imate problem sa tim, obratite se prirodi. Ipak, bolje je da prihvatite svet kakav jeste i da ga takvog volite!
Ivana Miljak pokreće, provocira, polemiše, sa namerom da oslobodi i otkrije… Bez sumnje sadrži u sebi najsmelija nastojanja ka stvaranju posve originalnog. Raskida sa starim i otkriva novo, ne pretenduje na trajnost, a još manje na nepromenljivost.
