Naša planeta je puna neverovatnih fenomena od kojih su neki naširoko poznati, kao na primer, “Severna svetlost” , dok su neki ne toliko znani, a ni objašnjeni od strane naučnika. Pogledajmo koje su neke od najneobičnijih pojava.
Vatrena duga
Ovaj atmosferski fenomen javlja se kada je Sunce visoko na nebu, i njegovo svetlo prolazi kroz prozaični cirus na velikoj visini, koji je napravljen od heksagonalnih pločastih kristala. Sunčeva svetlost prolazi kroz vertikalnu stranu kristala i izlazi na zadnju stranu, pri čemu dolazi do refrakcije (prelamanja) kao kroz prizmu i dobija se niz vidljivih boja. Kada su kristali, u okviru cirusa, savršeno postavljeni, rezultat je brilijantan spektar boja koji podseća na dugu.
Kiša riba u Hondurasu
Kiša riba popularna je u folkloru Hondurasa. Dešava se u Departamento de Jorou, u periodu od maja do jula. Svedoci ovog fenomena kažu da počinje tamnim oblacima i kišom, koja je praćena grmljavinom, sevanjem i jakim vetrovima. Nakon što kiša stane, stotine živih riba nađu se na zemlji. Ljudi uzimaju ribe, odnose ih kućama i jedu ih. Od 1998. godine, festival nazvan “Festival de la Lluvia de Peces” (“Festival kiše riba”) slavi se svake godine u ovom gradu.
Venecuelanska večita oluja
Misteriozna “Relámpago del Catatumbo” jedinstveni je prirodni fenomen na svetu. Locirana na reci Katatumbo na jezeru Marakaibo, ova pojava predstavlja razmenu munja između oblaka pri čemu se stvaraju naponi luka više od pet kilometara tokom 140 do 160 noći godišnje i to do 280 puta u toku jednog sata. “Večita oluja” javlja se tamo gde se reka Katatumbo uliva u jezero Marakaibo i smatra se najvećim generatorom ozona na planeti, sudeći po intenzitetu pražnjenja i njegovoj frekvenciji.
Aurora Borealis
Nesumnjivo jedna od najlepših pojava na svetu, “Aurora Borealis” , takođe poznata i pod nazivom “Severna Svetlost”, oduvek je čudila ljude. Ovaj fenomen stvara se kada Sunce izbacuje čestice visoke energije – jone, koji putuju brzinama od 300 do 1,200 kilometara u sekundi. Oblak ovakvih čestica naziva se plazma, a tok ovih čestica koji dolazi sa Sunca poznat je kao solarni vetar. Kako solarni vetar stupa u kontakt sa zemljinim magnetnim poljem, neke od čestica bivaju zarobljene i putuju po linijama magnetnih sila u jonosferu, delu zemljine atmosfere koji se prostire od 60 do 600 kilometara iznad zemljine površine. Kada se čestice sudare sa gasovima u jonosferi počinju da svetle, proizvodeći spektakl poznat kao “Aurora” , severna ili južna.
Mamatus oblaci
Takođe poznati i kao mamatus kumulusi, oni prave obrazac džepova koji se nalaze ispod glavne mase oblaka. Napravljeni najviše od leda, ovi oblaci mogu da se prostiru stotinama kilometara u svakom pravcu, dok individualne formacije mogu da ostanu statične na pogled po desetak minuta. Opravdavajući svoj zastrašujući izgled, Mamatus oblaci su uvek vesnici nadolazeće oluje, ili nekih još gorih vremenskih prilika.
Crvene plime
Bolje poznate kao “Cvetanje algi” , “Crvene plime” predstavljaju prirodni fenomen u kome se estuarske, morske ili slatkovodne alge akumuliraju velikom brzinom u vodi i mogu da pretvore čitave delove okeana ili plaže u krvavocrvenu boju. Ova pojava je izazvana od strane velikog nivoa fitoplanktona koji se skuplja u obliku gustih oblaka blizu površine vode. Dok su neke od ovih pojava bezazlene, druge mogu biti najava pojave opasnih otrova, koji mogu da izazovu smrt ribe, ptica i morskih sisara. U nekim slučajevima čak su i ljudi bili ugroženi, iako do sada nije zabeležen nijedan fatalan slučaj.
Peniteni
Ovi neverovatni ledeni kristali, koje je prvi opisao Čarls Darvin (Charles Darwin) 1839. godine mogu se naći na planinskim glečerima i veoma varijraju u svojoj veličini, počev od pet centimetara do pet metara u visinu. U početku sunčevi zraci izazivaju nasumične rupice na površini snega. Kada se takva rupica stvori, sunčeva svetlost može da se reflektuje u njoj i na taj način je produbljuje. Kako se proces ubrzava, duboka korita se formiraju, ostavljajući vrhove leda da stoje između njih.
Putujuće kamenje
Ova misteriozna pojava koja je već decenijama u centru naučne kontroverze predstavlja kamenje koje samo od sebe putuje po blatnjavoj pustinji zvanoj “Dolina Smrti”. Stene koje teže i po stotinu kilograma pomerane su i po nekoliko stotina metara svojevremeno. Neki naučnici predložili su teoriju koja predstavlja kombinaciju jakih vetrova i površinskog leda koja objašnjava ovakvo kretanje. Ali teorija ne objašnjava kretanje stena koje su stajale jedna pored druge, u suprotnim pravcima pri različitim brzinama. Takođe i fizička računanja ne uklapaju se u tu teoriju, jer bi po njima bili potrebni vetrovi brzine od nekoliko stotina kilometara na sat da pomere kamenje.
Superćelije
“Superćelije” je naziv koji je dat konstatno rotirajućem oblaku koji se nalazi duboko u snažnoj oluji i koji izgleda prilično zastrašujuće. To su obično izolovane oluje koje mogu da traju satima, i ponekad mogu da se podele u dve, gde jedna velika oluja ide desno, a druga ide levo. Mogu da nose sa sobom ogromne količine grada, kiše i vetra i često su odgovorne za nastanak tornada, ali mogu da se pojave i bez njih. “Superćelije” su obično nosioci jakog grada i iako mogu da se pojave bilo gde na svetu, najčešće su na Velikim ravnicama u Sjedinjenim Državama.
Vatreni vrtlozi
Poznati i kao “vatreni đavoli” ili “vatreni tornado”, ovi vrtlozi predstavljaju redak fenomen u kojima vatra pod određenim uslovima, u zavisnosti od temperature vazduha i vazdušnih struja, dobija vertikalno ubrzanje i formira vatreni rotirajući stub. Često se formiraju tokom požara niskog rastinja. Mogu da budu visoki od 10 do 70 metara i široki do tri metra, ali traju samo po par minuta, mada neki mogu da traju i duže ako su vetrovi dovoljno jaki.
Gravitacioni talasi
Talasasti model gravitacionog talasa izazvan je vazduhom koji je potisnut u udoline, obično kao rezultat oblaka koji dolaze sa planina tokom oluja. Talasni obrazac biće formiran samo kada je vazduh primoran u stabilan vazdušni džep. Ovo izaziva promene u atmosferi, remeteći dinamiku fluida. Priroda onda pokušava da povrati balans u atmosferi, koji se manifestuje vidljivim oscilacijama u oblaku.
Miljan Martić je student FON-a, zaljubljenik u tehnologiju i astronomiju, ali i veliki ski-manijak. Uživa u čaši dobrog vina u prijatnom društvu, mirisu vazduha posle kiše i kafi uz obalu reke.
