Veoma uspešni koncerti, dugogodišnja karijera, učestvovanje na “Pesmi Evrovizije”, brojne nagrade publike… To su samo delovi slagalice života Dina Merlina. Ukoliko ste ljubitelji njegovog stvaralaštva, ovi stihovi će vas sigurno vratiti na neko mesto u mislima, jer skoro svako je doživeo barem nešto dok je on pevao…
“Dobro je kad u životu za nešto se boriš, rukama stvoriš, dobro je kad u životu nekoga voliš, neko te voli… Dobro je kad u životu neko te sluti ti nekoga slutiš, ali je nabolje kad u životu imaš nekog s kim možeš lako da šutiš…”
“Zatvori mi kapke tim usnama sklopljenim u jednu, ja odavno ne znam kuda odlaze voljeni kad krenu…”
“Nije sreća para puna vreća, to znaju oni što je imaju. Nema puta od tijela do tijela, duše jedna drugoj putuju…”
“Na vrhu uvijek ima mjesta, ako se krene sa dna.”
“Čuda ne postoje, svaki naš korak je put koji moramo preć’, biće bolje za oboje ako prešutimo ono što htjeli smo reć’.”
“Trebat će vremena da zasvira tišina u tvojim grudima. Trebat će vremena da se otvori vitrina sa novim čudima.”
“S vrijemena na vrijeme tvoje ime spomenem, onako bez dileme tvoj broj okrenem. Noćas me je stalo, čuješ li budalo, dođi dok me nije srce izdalo…”
“Tražila si, tražila si nešto što Bog nije stvorio – ljubav, a da u njoj zrno sumnje nema. Tražila si, tražila si čovjeka koji bi te volio samo zbog tebe, a takvoga nema.”
“Laku noć, moja mala barbiko, džaba sve, al’ ja sam na te navik’o usnama slučajno, ali srcem beskrajno…”
“Živi život između dva straha bez ijednog trena predaha. Sluti kakav će to biti muk kad dodirne te glas koji nema zvuk …”
“Kad čovjek voli ženu piše joj pjesme i čuva straže, kad čovjek voli ženu na sve je spreman osim da joj kaže …”
“Kad si rekla da me voliš, prvi put kad si rekla to, da ti tijelo gori kao što nikad nije gorilo…”
“Moj je život Švicarska, skoro pa savršen, k’o blistavi brilijant vještom rukom izbrušen, imam sve što poželim samo jedno ne… da me neko bar na tren voli zbog mene.”
“Da l’ si budna il’ spavaš? Imaš li pojma gdje sam sad? Da l’ ti išta još znači ako čuješ da dolazim u zabranjeni grad da ti kažem da te volim… Zadnji put da izgovorim to, da mi tijelo gori kao što nikad nije gorilo…”
“Noć je plesala u ritmu tijela, tvoje nemirne ruke i postelja bijela, lete godine i sretan im put, al’ zauvijek ostaje naš prvi put.”
“Baš k’o i ljudi tako i ptice najdraže traže onda kad odu.”
“Al’ ne mogu… nedostaješ, tako mi nedostaješ…”
“Zatvori oči pomisli na me, vrati film u prošle dane tiho u sebi šapni mi ime.”
“Mogao sam ja preplivati ovo more kao što sam mnoge prije tebe. Sačuvati sve prave izgovore, a ja sam baš, ko mi je kriv što jesam.”
“Neke drage slike opet započinju ples, na usnama mi pjesma, a u srcu zemljotres.”
Marina Marinković je previše puta menjala svoj potpis. Stoga, zaključuje da voli promene u životu, muziku i pisanje. Na fakultetu je otkrila je da ima zlu polusestru, koju (za sada) mnogo voli. Planira da se bavi novinarstvom kad poraste, to se nikad ne menja.