Da bismo očuvali zdravlje, ali i ojačali imunitet, veoma je važno da ishranu prilagodimo godišnjem dobu. Krajem zime i početkom proleća je naš organizam u većoj meri izložen virusima i zato hrana koju unosimo u tom periodu treba da bude bogata vitaminima, koji će nam pomoći da održimo vitalnost i zagrejemo naše telo. To se posebno odnosi na osobe sa lošom cirkulacijom i manjkom energije. Ako ste mislili da vam nema pomoći upoznajte se sa pet saveznika zdravlja.
Bademi (Prunus amygdalus)
Iako su veoma kalorični, pa se ne preporučuju u velikim količinama, bademi imaju mnoga korisna svojstva. Naime, oni su odličan izvor kvalitetnih masnih kiselina, koje regulišu nivo lošeg LDL holesterola. Bogati su i magnezijumom, a poznato je da on utiče na širenje krvnih sudova, samim tim i na poboljšanje cirkulacije. Sadrže i kalcijum, fosfor i mangan, pa su značajni za zdravlje kostiju i u prevenciji osteoporoze. Međutim, ne treba preterivati. Nutricionisti kažu da je preporučen dnevni unos 30g.
Đumbir (Zingiber officinale)
Ova tropska biljka poreklom iz Azije koristi se kao začin, ali i za lečenje. U njegovom korenu se nalazi najviše korisnih sastojaka, poput belančevina, enzima, biljnih vlakana i masti, gingerola, zingerona i eteričnih ulja. Dobar je antioksidans, a ima i antibakterijsko, antigljivično, antiseptičko i sedativno dejstvo. Sprečava zgrušavanje krvi, pa tako poboljšava prokrvljenost. Ukoliko se uzima u većim količinama može izazvati neželjena dejstva: gorušicu, mučninu, bolove u stomaku ili vrtoglavicu. Povoljno deluje na kožu, organe za disanje, stomak, creva, nerve, krvni i imuni sistem.
Beli luk (Allium sativum)
Svima je poznato da beli luk ima bezbroj korisnih karakteristika. Neki ga čak smatraju i najzdravijom namirnicom. On je prirodni antibiotik, jak antioksidans, snižava krvni pritisak i nivo lošeg holesterola, deluje protiv ćelija tumora. Uspešno otklanja umor, uznemirenost, napetost, a zahvaljujući selenu koji se u njemu nalazi popravlja raspoloženje. Blagotovorno deluje i u slučaju prisustva parazita u crevima i umanjuje nadimanje stomaka. Interesantno je da bebe popiju više mleka, ako je majka prethodno konzumirala beli luk, a posle nemaju grčeve. Koristi se i kuvan i svež, a preporučuju se dva čena dnevno.
Čili (Capsicum frutescens)
Sveža crvena čili paprika sadrži beta-karoten, lutein, vitamin C, a veoma malo ugljenih hidrata, proteina, lipida i celuloze u poređenju sa paprikom u prahu. Lekovitost čilija se krije u sastojku kapsaicin. On povoljno deluje kod upala, nervnih poremećaja, migrene i psorijaze. Utiče na povećano lučenje sekreta iz pluća i nosa i na smanjenje triglicerida. Povećava termogenezu i upotrebu kiseonika i sposobnost organizma da razgradi fibrinogen, koji utiče na stvaranje krvnih ugrušaka. Prema novim istraživanjima koristi se u borbi protiv raka jetre. Osim u ishrani može se koristiti i u obliku krema za ublažavanje bola, neuralgija i postoperativnih trauma posle amputacije. U narodu je poznat i pod imenima: papričica, paper, bel paprika, Kajenski papar.
Cimet (Cinnamomum Verum)
Cimet je jedan od najstarijih začina, poreklom sa Šri Lanke. Sadrži celulozu, tanin, manitol, ugljene hidrate i eterična ulja, kao i lekovite sastojke poput gvožđa, mangana, kalcijuma i drugih minerala. Slatkastog je mirisa, dok mu je ukus opor, ljutkast i topao. Pošto je prirodni antibakterik, diuretik, diseptik i aromatik, povoljno utiče na postizanje ravnoteže holesterola, jača srce i želudac, a uspešan je i u borbi protiv dijabetesa tipa dva. Ubrzava disanje i rad srca, pa tako omogućava povećanje temperature tela i sagorevanje masti, a ukoliko se koristi sa drugim lekovima eliminiše celulit i bronhitis. Može se naći u obliku savijenih komada kore ili kao prah, a odličan je dodatak jelima. Kao i sve začine, i cimet treba koristiti u umerenim količinama.
Nataša Gajić – romantična, druželjubiva i opuštena. Voli modu i Audrey Tautou. Opušta se uz popodnevnu kafu i časopise. Veruje da je harizma ključni začin za dobar stil.