Vođenje računa o ishrani, ne znači samo postati vegan, piti dovoljno vode, unositi vitamine, nego i poznavati sastav onoga što unosiš u organizam i način na koji ti sastojci utiču. Naravno, sve je individualno, ali ako često osećaš da si umorna, iscrpljena i loše raspoložena, možda samo treba da promeniš jelovnik, pa da počneš da se osećaš bolje, da imaš više energije i poleta. Nutricionisti se slažu da ove namirnice (i neki sastojci u njima) mogu da budu odgovorni za hronično osećanje umora i depresivnog raspoloženja.
Namirnice u kojima ima mnogo natrijuma
Natrijuma najviše ima u soli, a navika da volimo slano i preterano solimo jelo, nije jedina koja negativno utiče na organizam. Natrijuma ima u svim industrijski obrađenim namirnicama, kroz koje većina ljudi unosi najveću količinu soli. Neka istraživanja kažu da je sklonost prema slanom stečena i naučena i da smanjivanje unosa natrijuma ne nanosi nikakvu štetu organizmu, osim što je teško, kao i bilo koje odvikavanje. Nutricionisti savetuju da ukus, koji nam nedostaje kad nešto nije slano, nadoknadimo dodavanjem crnog i belog luka, limunom, začinskim mešavinama bez natrijuma i drugim začinima koje inače zapostavljamo. Inače, veća količina natrijuma može da utiče na funkcije nervnog sistema, što može da bude povezano sa depresijom, ali i da loše utiče na imunitet i izazove umor. Osim toga, previše natrijuma (soli) izaziva zadržavanje vode i natečenost, a ishrana siromašna natrijumom strogo se preporučuje osobama sa visokim pritiskom i problemima sa bubrezima.
Hidrogenizovana ulja
Takozvana hidrogenizovana ulja su pronalazak star stotinak godina – čitav vek su bila hvaljena i reklamirana, da bi se na kraju pokazalo da su veoma štetna za ljudski organizam.
Hidrogenizovana ulja sadrže veliku količinu takozvanih trans-masti – to su normalne masne kiseline koje su transformisane preradom ulja na visokoj temperaturi. Na taj način, one postaju dvostruko vezane, ukršteno vezane, iskrivljene ili izvitoperene na razne načine. Problem je u tome što je hemijski aktivni kraj ovih masti haotičan, dok vezujući kraj ostaje nepromenjen. Pošto se masne kiseline koriste za izgradnju ćelijskih opni, trans-masne kiseline zauzimaju svoj položaj na ćelijskoj opni, kao prva linija odbrane, ali pošto im je struktura haotična, onda one ne rade svoj posao. Puštaju uljeze da uđu, a sprečavaju životno važne materije da dospeju u ćeliju.
Ukratko, za čovekov organizam trans-masti su otrov, baš kao arsenik i cijanid, samo im je delovanje usporeno. Ljudski organizam nije razvio odbranu od njih, jer tokom hiljada godina evolucije one nisu ni postojale…
