Hot topics

Jutarnji rituali kod kuće koje ćeš želeti da zadržiš i kada pandemija prođe

Zablude o problematičnoj koži u koje treba da prestaneš da veruješ + kako se zaista neguje ovaj tip kože

Navike kojih treba da se držiš kad ti se čini da se sve oko tebe raspada

Kako da nosiš najtrendi torbe sezone

Najpoželjnije boje u enterijeru ove godine

Singl mama: Nađi sebi čoveka kakvog bi preporučila svojoj ćerci

Instagram profili zbog kojih ćeš zavoleti jogu

Ljubavni horoskop za maj 2020.

Kako da ojačaš i održiš dobar imunitet (vitamin D ovde igra ključnu ulogu!)

Kako da sa 30+ pripremiš teren za kvalitetnih 50+

Kad se prvi put zaljubimo u vrtiću, doživljavamo povezanost sa svojom ljubavlju neposredno, spontano i bez gluposti i manipulacije. Osećanje je čisto i jako, nema prepreka i manipulacija. Sledeći put, kad se zaljubimo u tinejdžerskim danima, čistoća i snaga osećanja ostaju, ali prepreke i gluposti zahtevaju manipulaciju i strategije. Nekako se od vrtića do puberteta već ušančimo na položajima koje polnost propisuje i uključimo se u rat između polova, kao da je to prirodno i kao da ne postoji drugi način.

Možda i ne postoji. Možda moramo da prođemo kroz sve gluposti. Da igramo sve igre. Da gubimo i povređujemo se. Da pobeđujemo i povređujemo druge. Da se pitamo zašto je to tako komplikovano i zar ne može da bude jednostavno. Da se ne sećemo da je ikada moglo drugačije, jer to kad smo bili mali, otvoreni i spontani, uopšte ne računamo.

Bacamo bombe provokacije jedni na druge, odapinjemo strele ignorisanja i trudimo se da protivnika pogodimo u srce. I ne znamo zašto nam je onaj ko nam se sviđa, protivnik. Ali osećamo da moramo da se borimo za sebe i da ne dozvolimo da nas neko ponižava i gazi. Osećanje ugroženosti, sukob ega i arogancija karakterišu naše ljubavne odnose. Kao da nije najgluplje i najluđe očekivati da je ljubav moguća sa nekim ko je na suprotnoj strani rova. A ipak stalno to očekujemo, dok se uporno trudimo da zadržimo položaj i da uvek budemo naoružani.

Ah, to je ona priča o držanju oružja. Niko ko drži pištolj u fioci ne očekuje da će zaista morati da ga upotrebi, ali ako se nađe u situaciji da ga uzme u ruku i uperi u nekoga, verovatno će biti u stanju i da pritisne obarač. Možda će to uraditi u odbrani i strahu, ali uradiće.

borba medju polovima1 Naoružavanje ljubavi: U ratu polova, svi gubimo
I tako, uđemo u zrelo životno doba držeći gard, poučeni lošim iskustvima, ubeđeni u loše namere protivnika, željni opuštanja, odlaganja oružja, spontanosti i otvorenosti. Spremni da sklopimo primirje. Da se vratimo u onu jednostavnost iz vrtića. Samo što ne možemo.

Ne ide unazad. Samo što nekako ne ide ni napred. Stojimo zaglavljeni u besmislenom ratu, koji smo odavno svi izgubili i pitamo se kako da dostignemo jednostavnost, kako da prestanemo da doživljavamo jedni druge kao protivnike, kako da ostvarimo partnerstvo, kako da spustimo gard i ostanemo ranjivi i ne precrknemo od straha da ćemo biti povređeni.
Kao da su nam naoružanje i taktika do sada pomogli da se ne povredimo. Kao da smo pogađajući tuđa srca i navlačeći pancire na sopstvena, išta pametno i korisno uradili za sebe.
Umorimo se od tog beskrajnog nadvlačenja konopca, sve nas boli. Srce nas boli, duša nas boli, telo nas boli. Možda smo pametniji i jednostavniji i bliži istini, ali smo toliko umorni i tužni, da nam više ni jedna pobeda koju smo do sada priželjkivali, ne bi donela ni malo radosti.

Možda moramo da prođemo ceo krug predrasuda, arogancije, gluposti i egoizma, ali možda možemo malo brže da ga zatvorimo.
Dok još imamo snage i hrabrosti za ljubav i mir.

Aleksina Đorđević

Editors choice