Naš Beograd

Kažu da sunce nigde na svetu ne sija kao u Beogradu. Samo njegovo ime i slika koju nosimo sa sobom i u sebi, dovoljni su da nam izmame osmeh na lice i učine da se osećamo srećnim. Valjda je to za svakoga slučaj kada je u pitanju njegov zavičaj. Međutim, sve češće se kroz razgovore provlači jedna rečenica koja ume veoma lako da pokvari dan.

“Blago tebi, ti živiš u Beogradu!” Previše puta smo čuli ovu rečenicu. Često se zbog takvih izjava mnogi od nas osete kao stranci u gradu u kome smo rođeni. Izgleda kao da nam zavide, iako ne razumemo zbog čega. Nije kao da je život u Beogradu nešto što je ekskluzivno rezervisano samo za one koji su u njemu rođeni. Posmatraju nas kao da smo blagosloveni i da ćemo provesti život kupajući se u mleku samo zbog te činjenice.

Još od početka studija, na fakultetu je nekolicina ljudi okarakterisana kao “Beograđani”. Ismevan je naš izgovor i kultura u kojoj živimo. Na svako približavanje dobrodošlim nam kolegama smo sankcionisani pogledom koji kaže: “Ne, ne mogu da ti kažem gde sam kupio/la ovaj priručnik, a ni njegovog autora.” Otvoreno tvrdim da mi, stanovnici ovog lepog grada, trenutno obasjanog letnjim suncem, nemamo nikakav problem sa ljudima kojima je Beograd cilj ili samo usputna stanica do cilja.

Naravno, ne želimo da globalizujemo, ali naše iskustvo je u mnogim slučajevima takvo. Nema tu velike razlike između onih koji žive ovde ili nekoliko kilometara dalje. Ljudi su ili dobri ili loši – ne postoje drugačije podele.

Zar se u Beogradu dešava nešto magično i čudesno što naše oko ne vidi? U Beograd dođeš i kao dlanom o dlan upišeš fakultet na budžet, dobiješ posao iz snova, možeš sebi da priuštiš najveći luksuz, čak ti je i mesto u bolnici rezervisano ako si bolestan? Obavestite nas ako je tako.

VIP u našem gradu ne mogu biti ljudi koji nose D&G preko grudi, studenti koji ne koriste udžbenike (ne jer ih nemaju, nego ispite polažu sa plavom kovertom) a sanjaju o fotelji, modne sveznalice i “zvezde” u usponu. Ozbiljne ustanove ne mogu reklamirati napućene mlade dame golih ramena i golog stomaka. Zvezde neće biti playback dive.

U Beogradu smo napravili prve korake, prve uspehe, doživeli prve poljupce i suze, zbog toga je on deo nas, i mi smo deo njega. Upravo iz tog razloga, ti, bilo da si rođen ovde ili u nekom drugom gradu, ne možeš u našem Beogradu da se ponašaš bahato. Branićemo ga rečima i delima, sitnim gestovima i osmehom. Sada i uvek.

Ako tek dolaziš, ili si već u njemu znaj da ne bi smeo:

– Da ne poštuješ njegovo ime i sve ideale koje je poneo na svojim leđima.
– Da ne poštuješ njegovu istoriju.
– Da se podsmevaš kreativnosti i hrabrosti mladih ljudi u ovom gradu koji žele da menjaju svet svojim delima.
– Da prljaš njegove ulice, parkove, pozorišta i bioskope.
– Da ostavljaš kese sa smećem u liftovima, ili ih “rokneš” u prvi žbun koji vidiš. Postoje kante za takve stvari.
– Da, ako si žensko, ustanove kulture posećuješ u helankama, a ako si muško u japankama, jer je napolju 40°C
– Da tvrdiš i nabijaš drugima na nos da ovde sve i svako ima cenu.
– Da svoju malu decu skidaš i držiš dok vrše nuždu na sred prometnih gradskih parkova i ulica.
– Da rušiš nečije snove.
– Da smatraš nas ili nekog drugog manje vrednim od sebe.
– Da ismevaš beogradski naglasak i žargone.
– Da menjaš gramatiku i pravopis prema svojim pravilima.
– Da se šlihtaš profesorima sa kesom u ruci i svežom pršutom iz svog kraja.
– Da ne poštuješ red u pekari, biblioteci ili bilo gde drugde.
– Da ne znaš da konja u najpoznatijoj ulici u Beogradu jaše Mihailo.
– Da švrljaš po zidovima kulturnih dragulja, jer želiš da ispoljiš svoju ljubav prema devojci, ili da eventualno podržiš predstojeći derbi.
– Da švrljaš po bilo kojim drugim javnim površinama, zato što si nevaspitan. (nadvožnjaci, tramvaji, autobusi, trolejbusi, stambene zgrade itd.)
– Da lomiš klupe i skidaš slavine sa gradskih česmi jer si nezadovoljan. Čekaj, svi smo pomalo, zar ne?
– Da daviš pričama o “brendiranoj” garderobi koju nosiš i kada spavaš.
– Da svojom vulgarnošću i neukusom truješ vazduh koji dišemo i horizont koji vidimo.
– Da daviš pričama o tome kako je “kod tebe u zavičaju sve bolje nego ovde”.
– Da ako već dolaziš, dovlačiš svoju limuzinu, pošto nam je grad krcat i nema mesta za parkiranje.
– Da se, ako si ipak vozač u Beogradu, ponašaš nekulturno prema ostalim vozačima i parkiraš se na minimum dva parking mesta gde god da ideš.
– Da gaziš travu na Kalemegdanu i svuda gde je to neprimereno.
– Da lepiš žvake ispod stolica u čekaonici, ili ne daj Bože na te iste stolice.
– Da glumiš buntovnika i vođu revolucije pljujući po mom gradu i prilagođavajući ga svojim ličnim hirovima.
– Da prosipaš kafu sa drugog sprata, jer tamo negde ispod tebe ulicom šetaju ljudi.
– Da se leti kupaš u gradskoj fontani.
– Da dozvoljavaš sebi da za vreme kućnog reda maltretiraš druge ljude svojim nevaspitanjem i bukom.
– Da neokupan krstariš beogradskim ulicama i gradskim prevozom, gušeći smradom ostale ljude.
– Da u istom tom gradskom prevozu dozvoliš sebi da sediš dok stariji ljudi, deca ili ne daj Bože trudnice, stoje.
– Da se praviš da ne znaš da se karta poništava u gradskom prevozu. I da ti to bude oprošteno, jer imaš dekolte do pola stomaka.
– Da pljuješ po ulici.
– Da ne koristiš reči “hvala” i “izvinite”.
– Da zagađuješ reku i šetalište.
– Da guraš ljude u prolazu.
– Da ne poštuješ tuđe izbore i stavove.
– Da pokušavaš da od Beograda napraviš bilo šta osim onoga što on jeste – naš grad, najlepši grad na svetu.

Ovaj spisak svakako da nije potpun, ali čini neku osnovu onoga što bi svaki Beograđanin i onaj koji to želi da postane trebalo da zna. Takođe, ono što u njemu piše važi podjednako za nevaspitane Beograđane, kao i za one koji to nisu. Ako ti se ovde ne dopada, jednostavno možeš da odeš bilo gde drugde. Jer istina je da Beograd ne čeka samo na tebe, niti zbog tebe i sličnih tebi postoji. Beograd je grad velikog srca, koji u svoje naručje prima sve one koji su spremni da se prema njemu odnose sa poštovanjem koje zaslužuje, i da cene njegove vrednosti i njegovu veličinu.

Naš grad nije ništa bolji od Niša ili Novog Sada, jednostavno je naš. Njegovi ljudi nisu ništa bolji od onih u drugim mestima u Srbiji. Mi smo srećni i ponosni na naš grad kao što bi i svako drugi trebalo da bude ponosan na svoj. Naše lice je uvek nasmejano za sve koji dođu u taj naš deo sveta, i sve one koji u njemu postaju dobri ljudi. I hajde da više naša sloboda ne bude ograničena vašom. Svako ko ne poštuje sunce iznad Terazija, neka zna da u našem gradu nema mesta za njegove “snove”. Beograd pruža ruke svima, nemojte ga izneveriti.

Jovana Katić – Dajte joj pero i hartiju i stvoriće vam modernu bajku. Ulepšaće vam dan neobičnim pričama o večnim modnim klasicima i venčanjima. Svoju kreativnost ispisuje na stranicama svog bloga Juliet’s Pen.

Milan Cvijić je budući pravnik koji ne želi da odraste. Iako tvrdoglav do kraja i uvek najpametniji, trudi se da svojim prijateljima i okolini ulepša svaki dan svojom pozitivnom energijom. Na svetu najviše voli sebe, svoju porodicu i prijatelje, dok se sa druge strane ježi na bezobrazluk, prostakluk i malograđanstvo. Kroz život se vodi mišlju da je svaki dan nova avantura, u kojoj se treba što bolje snaći i provesti.