Svako ima tremu pred javni nastup. I oni koji vole da budu u centru pažnje, i oni koji su se hiljadu puta javno predstavljali, a naročito oni koji prvi put javno nastupaju. Držite govor, vodite program, čitate pesmu, gostujete u nekoj emisiji, dajete izjavu pred kamerom, glumite, pevate, najavljujete. U svakom slučaju srce će vam se ubrzati, što može da vas blokira ili da vam postavi izazov koji treba savladati. Šta god da radite, dobro se pripremite.
Učite napamet
Ako treba da izgovorite tekst, ne oslanjajte se na to da ćete ga pročitati. Čitanje dok vam glas drhti od treme, grlo se suši i tera vas da gutate vazduh usred rečenice, zvuči još gore, nego ako vam se sve to dešava dok izgovarate naučeno napamet. Neko se oseća sigurnije kad napiše tekst i nauči ga, a neko se priprema tako što razmišlja o tome kako će početi. Jer trema obično prođe kad stvar počne i krene. Ako ste se već našli u situaciji da javno nastupate, to znači da je to deo vašeg posla, afirmacije, marketinga i da ste već dostigli neke kompetencije – što će reći, ako govorite o svom poslu, o tome sigurno znate više nego oni koji vas slušaju. Ako imate neki reklamni, promotivni, politički nastup, naučite napamet i tekst i duhovite opaske i dramske pauze.
Vežbajte, probajte, smarajte
Ako treba prvi put da se pojavite i govorite pred ljudima, terajte prijatelje i kolege da vas slušaju. Ukoliko predstavljate neku organizaciju, vežbajte na sastancima – neka vam budu publika i neka vas slušaju. A vi posle saslušajte njihove primedbe. Pa se korigujte i terajte ih da vas slušaju ponovo. I ponovo i ponovo. Šta vas briga ako ste dosadni, vas će pojesti trema kad se pojavite pred svima, a oni mogu da vam olakšaju, da to za vas ne bude potpuno nepoznata situacija. Ukoliko ste već pristali da javno nastupite, verovatno imate neke egzibicionističke sklonosti, samo treba da ih pronađete i upotrebite, uprkos tremi.
Obraćajte se blagonaklonima
Možete da rasporedite svoje ljude u auditorijumu, ukoliko nastupate uživo, pa dok izađete gledate na sve strane, kao da se obraćate svima. U stvari, pronađete poznato blagonaklono lice u jednom delu sale, pa pričate njemu, pa prenesete pogled na sledeće strateški postavljeno blagonaklono lice i tako redom. Možda nećete moći jasno da ih vidite u publici, ali dovoljno je da znate gde se nalaze i da vas sigurno slušaju i gledaju. U manjem krugu ljudi uočićete i nepoznata blagonaklona lica, koja se smeškaju i klimaju glavom, a to će vam pomoći da sledeći put, pred nekom većom i neraspoznatljivijom grupom, govorite tim licima, kojih uvek ima u svakoj publici, zasigurno. Uostalom, došli su tu, pa iako ste samo jedan od mnogih koji nastupaju, sigurno imate fanove.
Zaboravite kameru, pričajte ljudima
Potpuno je drugačije u studiju, pred kamerama. Ako imate voditelja, razgovarajte sa njim. To je najbolja varijanta. Slušajte pitanja i odgovarajte. Ako ste ukočeni, raskravićete se, ako šturo odgovarate, raspričaćete se. E sad, ako ste voditelj, preznojićete se sa ovakvim sagovornikom. Ali dovoljno je da budete malo upućeni, malo radoznali, malo iznervirani, pa će pitanja sama navirati.
Ako dajete izjavu pred kamerom, gledajte u novinara koji drži mikrofon i pričajte njemu. Kamere i uputstva snimateljske ekipe umeju da unervoze i najspremnijeg sagovornika, dakle, skoncentrišite se i izlažite kratko i jezgrovito, bez digresija, poštapalica i pauza. Televizijsko vreme je dragoceno i bolje da kažete dve suvisle rečenice, nego da pričate pet minuta, pa da iseku sve što ste rekli ne bi li sastavili dve smislene rečenice.
Setite se koliko ste se spremali
Pre nego što nastupite, idite u wc, proverite kako izgledate i dišite duboko. Setite se koliko ste se pipremali. Ne samo za javni nastup. Sve što ste naučili o onome o čemu ćete govoriti, a možda ste učili godinama, sve je priprema. Možda vas slušaju stručnjaci iz vaše oblasti, ali njih je sigurno manje od onih drugih koji znaju malo ili ništa – znači vi ste autoritet i na svom ste terenu. Možda javni nastup nije vaš teren, ali jeste način da se obratite ljudima. Samo krenite i uradite to. Ako osećate da umirete od treme, počnite tako što ćete reći nešto u fazonu nadam se da mi trema neće isterati iz glave sve što sam tako pažljivo pripremala, zastanite i pogledajte auditorijum, osmehnite se i recite pa, da pokušam. Na ovaj način pozvali ste sve blagonaklone da vam pruže podršku i podsetili sebe na svoje kompetencije.
Ako se blokirate, krenite ispočetka
Ako vam se ipak dogodi da vam mozak stane pred publikom uživo, imajte spremne rečenice za hitne slučajeve. Možda će vam spontanost proraditi, kad saopštite kako se osećate, jer postoji jedan generalni recept za neprijatne pauze: kad ne znate šta da kažete, recite istinu. Niko neće ostati ravnodušan, kad kažete koliko ste se uplašili i da ste zaboravili sve što ste smislili da kažete, kao da vam je mozak potpuno stao.
A kad mozak zakaže, govorite iz srca, to sigurno pali. Smete i da zamolite za strpljenje i razumevanje i da pokušate ponovo. Ili da potpuno batalite sve što ste pripremili u glavi i nastavite iz srca. Pričajte kao da se poveravate i proradićete.
Nije svako rođen za stand up, ali svako ko ima potrebno znanje i pristojan rečnik, umeće da dovrši izlaganje, kad trema popusti.
