A da li ti voliš svoje telo? Ako se i sama dobro osećaš u svojoj koži, velike su šanse da svojoj devojčici to samopouzdanje preneseš direktnim putem, čak i ako ona uopšte ne liči na tebe i nije građena kao ti. Dovoljno je da je voliš (nju i njeno telo) kao deo sebe, da se raduješ njenoj ženstvenosti i ne predstavljaš joj ništa što se tiče telesnog života kao sramno i neprihvatljivo. Deca se ugledaju na nas – ako smo slobodni i opušteni i ona će verovatno biti (osim ako im to ne namećemo na neki agresivan način).
Dete počne da istražuje svoje telo čim ugleda svoje ručice, a kad njima uspe da dohvati prstiće na nogama, to je prava istraživačka pobeda. Što je motorika bolja, istraživanje je lakše i delovi tela su dostupniji, dete raste i upoznaje svoje telo. Deca vole da budu gola i nesputana, naročito u periodu kad se oslobađaju pampersa. Negde oko pete godine javlja se stid (nije obavezno) koji psiholozi tumače kao izraz svesti o svojoj telesnosti. Kod dece koja se ne sreću sa stidom kao konceptom vaspitanja, razvija se pre potreba za privatnošću, nego stid u odnosu na telesnost.
Naravno, telesnost postaje važna i svest o njoj se povećava sa ulaskom u pubertet, a to se dešava negde oko dvanaeste godine – to je savremeni prosek. Promene su izrazite, ženstvenost i seksualnost su došle na red (i ostaće bitne verovatno uvek). Rast grudi nije prijatan, ali je izvor radosti i ponosa, prva menstruacija će možda izazvati suze, ali treba je proslaviti. U ovom periodu potvrdiće se ono što verovatno već znaš – od koga je šta nasledila, jer se i vreme ulaska u pubertet nasleđuje, kao i građa, kao i dužina i obilnost menstruacije. Možda tvoja devojčica neće biti spremna da postane devojka, kad promene počnu, a možda će se radovati, jer je jedva čekala. U oba slučaja, ulazak u svet žena može da bude spontan, prirodan, oslobođen pritiska nerealnih očekivanja, uglavnom u zavisnosti od toga koliko je imala podrške da se razvija svojim tempom, da otkriva sebe i bude ono što jeste.
