Toliko je stvari o kojima ne biste smeli brinuti u mladosti. Dvadesete su idealne godine za zabavu, druženje, otkrivanje sebe i stvaranje najlepših uspomena. To je vreme kada niste ni premladi za nova, zanimljiva iskustva, a ni prestari da bi vam glavna okupacija bila briga o neostvarenoj ljubavi, poslu ili svetskoj ekonomiji. Cirkus “dvadesete” je stigao u grad. Ne propustite zabavu!
“Bolje je i prokockati svoju mladost, nego ne učiniti s njom baš ništa.” (Kami)
Dvadesete su godine u koje zalazite kad napustite detinjstvo. Ako ništa drugo, a ono bar formalno, kalendarski. Neki od nas ponosno priznaju da nikada neće izaći iz začaranog voza zvanog “detinjstvo” čija je nalepša osobina bezbrižnost. To je ono vreme kada ne razmišljate previše o stanju u svetu, ekonomiji, trendovima i tuđim mišljenjima. Upravo tu nezainteresovanost treba da ponesemo sa sobom u dvadesete. Stil odevanja, izbor fakulteta ili posla, način života, sve su to stvari koje se tiču samo nas. Pa ipak, često previše brinemo i lomimo se u donošenju nekih odluka. Šta će neko sa strane reći? Da li će me osuditi ili će podržati moj izbor? Sve su to nepotrebna i nevažna pitanja koje nam samo oduzimaju dragoceno, najlepše vreme mladosti. Bolje je potrošiti i godinu na kajanje ili likovanje nakon načinjenog izbora nego sekund na premišljanje zbog moguće osude. Stariji kažu da su greške najmanje zlo koje možete napraviti tokom odrastanja.
Zamislite da je život prazna stranica u Word-u sa koje klikom na tastaturi možete izbrisati svaku grešku, svaki potez koji vam se nakon nekog vremena učini pogrešnim. Glupost izbrisana, stranica je ponovo čista i bela. Spremna za nove, ispravne izbore. Da li bi život bio zanimljiv da funkcioniše po tom principu? Verujem da ne bi. Greške su tu da nas oblikuju i čine ovakvim kakvi smo. Neki ljudi najbolje nauče na sopstvenim greškama, neki se kaju zbog njih ali im ipak baš ti pogrešni potezi navuku osmeh na lice. Ne brinite previše zbog njih. One čine čar uspomena. Ako, godinama kasnije, uspeju da vam izmame crvenilo na obrazima i osmeh na usnama, znači da su bile vredne pravljenja.
Ne brinite o pravljenu grešaka, one su sastavni deo promena
Velika porodična okupljanja su česta pojava u Srbiji. A neizbežna pitanja poput onog: “Koliko ti je godina?” i “A kad planiraš da se udaješ?” još češća. Iako često uzrokuju frustriranost i unose tenziju i pritisak, ignorišite ih. Ne postoji pravilo koje nalaže da se morate skrasiti, rađati decu i stvarati porodicu nakon dvadesete. Nemojte se osećati obavezu da udovoljite roditeljima, babi ili dedi. Nemojte žuriti sa takvim odlukama samo zato što su mnogi pre vas to uradili. Dvadesete su dragocene da biste ih potrošili na brigu o braku i porodici, ako za to niste spremni.
Nemojte brinuti o braku i porodici u dvadesetim
Ako još uvek živite sa roditeljima, drugi vas osuđuju zbog toga a porodica i prijatelji očekuju da se osamostalite, jedino pitanje koje treba da postavite sebi je: da li ste spremni za taj korak? Ne brinite oko tuđih insinuacija i mišljenja kako vam je došlo vreme za brak. Takvo nešto ne postoji. Vreme za osnivanje sopstvene porodice određujete vi. Možda su za vas tridesete ili četrdesete godine idealne za brak, iskoristite dvadesete za uživanje i zabavu u svakom danu. Niko nema pravo da vam kaže da ste neozbiljni i osudi vas zbog toga.
“Divna mladost uvek je verovala, a i danas veruje, da je lako pokrenuti svet.” (Panzini)
Svakog jutra, svakog dana budite svesni toga da je starost daleko od vas. Što manje budete razmišljali o ozbiljnim planovima za budućnost, više ćete ceniti sadašnjost i moći ćete da uživate u njoj.
Izvori fotografija: wonderly.com, bucketlistchallenges.com, whatstheruckus.com
Saška Stojadinović je studentkinja Fakulteta političkih nauka, ponosna Vodolija zavisna od knjiga, pisanja, preterano pričljiva i ćutljiva u isto vreme, rođena u pogrešno vreme. Večito dete.
