Svako se u svom ljubavnom životu sretne sa odbijanjem, svako u nekom trenutku oseća nešto prema nekome ko ne uzvraća i ne želi ni da pokuša. Kad prvi put dođete u situaciju da izrazite svoja osećanja i svoje želje i budete odbijeni, osećaćete se veoma loše. A ni drugi put vam neće biti ništa lakše. Ni treći. Odbijanje je deo iskustva i ne znači da vama nešto fali, da niste poželjni, da ne zaslužujete ljubav i da niste dovoljno dobri za nekog. To samo znači da toj osobi ne odgovarate takvi kakvi ste, ne reaguje na vas, ima neke svoje zamisli o ljubavi i odnosima, u koje se vi ne uklapate. Možda je to zaista šteta, jer se radi o predrasudama, a možda taj drugi dovoljno poznaje sebe, da zna šta hoće, a to niste vi.
U svakom slučaju, morate ceniti i uvažiti nečiju iskrenost i to što ne zloupotrebljava vaša osećanja. Druga osoba ima svako pravo da odbije vas, kao što i vi imate svako pravo da odbijete nekoga ko vam se ne dopada. Razlozi gotovo da nisu ni bitni.
Kada doživite odbijanje, možda ćete malo drugačije gledati na muški svet – njima se to stalno dešava. Oni se uče da pokušaju da osvoje i da im možda neće uspeti, da će biti odbijeni. Šta mislite kako odbijanje utiče na njihovo samopouzdanje? Isto kao i na vaše, pogubno. Jer, koliko god sebi na nivou uma i intelekta objasnili da ne možete nikoga naterati da vas voli i dokazati mu da ste baš prava osoba za njega, srce to ne shvata, jer ono oseća ono što oseća – a u slučaju odbijanja, to je bol, žaljenje, neuspeh. Prebacivaćete sebi što ste bili toliko glupi da se dovedete u takvu situaciju, ali nemojte, to nije glupo. To je hrabro.
